Na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, 30. septembra otvara se prvi svetski naučni centar posvećen proučavanju svesti kod životinja. Ovaj inovativni centar, nazvan po Džeremiju Koleru, predstavlja značajan korak napred u razumevanju ponašanja i mentalnih kapaciteta životinjskih vrsta koje su evolutivno udaljene od ljudi, kao što su insekti, rakovi i sipe. Vrednost ovog projekta iznosi četiri miliona funti, a okuplja tim međunarodnih stručnjaka iz različitih oblasti, uključujući neuronauku, filozofiju, veterinu, pravo i veštačku inteligenciju.
Jedan od glavnih ciljeva centra biće istraživanje načina na koje veštačka inteligencija može omogućiti ljudima da komuniciraju sa svojim kućnim ljubimcima. Profesor Džonatan Berč, direktor centra, ističe da tehnologija može bitno proširiti mogućnosti komunikacije, ali upozorava i na potencijalne opasnosti zloupotrebe AI. „AI često generiše odgovore koji su prijatniji korisnicima nego što odražavaju stvarnost, što može imati negativne posledice po dobrobit životinja“, napominje Berč.
On naglašava potrebu za hitnim etičkim okvirom koji će regulisati upotrebu AI u interakciji s životinjama, budući da trenutno ne postoji adekvatan oblik regulative. Ovo je posebno važno s obzirom na sve veći uticaj digitalizacije i automatizacije na poljoprivredu, koja se odvija bez značajnih javnih rasprava. Kao posledica toga, postavlja se pitanje ljudske odgovornosti prema životinjama unutar uzgojnih i farmaceutskih sistema.
Centar će raditi na razvoju preporuka zajedno sa nevladinim organizacijama, fokusirajući se na pitanja etike u radu sa životinjama. Profesor Džef Sebo sa Njujorškog univerziteta naglašava da su pitanja svesti životinja i uticaja AI na njih među najvažnijim i najzanemarenijim izazovima savremenog društva. „Svi delimo planetu sa milionima drugih vrsta, a uticaj koji imamo na njih je ogroman“, ističe Sebo, pozivajući na širu svest o ovoj temi.
U okviru istraživanja, profesorka Kristin Endrjuz veruje da proučavanje svesti kod životinja može doprineti razumevanju ljudske svesti, posebno u kontekstu medicinskih situacija poput moždanih udara. „Postoje i dalje mnoge nepoznanice o tome šta čini ljude svesnima, ali znamo da odgovori leže u proučavanju jednostavnijih organizama“, objašnjava ona.
Osnivač centra, Džeremi Koler, naglašava važnost promena u ljudskim percepcijama o životinjama, dodajući da ćemo moći bolje razumeti njihovo ponašanje i emocije kada shvatimo kako doživljavaju svet. „Baš kao što je kamen iz Rozete pomogao u dešifrovanju hijeroglifa, verujem da AI može pomoći da dešifrujemo kako životinje doživljavaju interakcije sa ljudima“, zaključuje Koler.
Na taj način, ovakav centar ne samo da će pridoneti razvoju naučne zajednice nego i doprinosti etičkim raspravama o ljudskom odnosu prema životinjama. S obzirom na sve veću prisutnost tehnologije u našim životima, istraživanje ovih pitanja postaje nužnost koja može oblikovati budućnost odnosa između ljudi i drugih vrsta.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je svest o pravima životinja i etici u njihovom tretmanu postala važna tema u društvu. Mnogi stručnjaci veruju da će ustanova poput ove pomoći u oblikovanju obaveza koje imamo prema drugim vrstama, kao i omogućiti dalja istraživanja koja će otvoriti vrata novim saznanjima i prakse u odnosima između ljudi i životinja.
