U Finskoj se danas održavaju predsednički izbori, što je prvo glasanje otkako je prošle godine pristupila NATO-u. Pravo glasa ima oko 4,5 miliona ljudi, koji će se izjašnjavati na više od 900 biračkih mesta. Birači će se opredeljivati između devet kandidata – šest muškaraca i tri žene i tako izabrati naslednika predsednika Saulija Ninista, kome drugi šestogodišnji mandat ističe u martu i ne može ponovo da se kandiduje. Biračka mesta će biti otvorena do 20.00 časova, a Ministarstvo pravde će odmah nakon zatvaranja objaviti prve rezultate. Posljednje ankete javnog mnjenja pokazuju da su bivši premijer Aleksandar Stub i bivši ministar spoljnih poslova Peka Havisto favoriti, ali se ne očekuje da ijedan kandidat osvoji 50 odsto glasova u prvom krugu, zbog čega je verovatan drugi krug u februaru. Prema anketama, Stub i Havisto imaju podršku između 23 i 27 odsto glasova, a na trećem mestu je predsednik skupštine i krajnji desničar Jusi Hala-aho sa oko 18 odsto podrške.
Za razliku od lidera većine evropskih zemalja, predsednik Finske ima izvršnu vlast u određivanju spoljne i bezbednosne politike, posebno kada je reč o zemljama van EU kao što su SAD, Rusija i Kina. Ovi izbori su od velikog značaja za budućnost Finske i njen položaj u međunarodnoj politici, s obzirom na značajnu ulogu predsednika u vođenju spoljne politike.
S obzirom na to da se ne očekuje da nijedan kandidat osvoji većinu glasova, veoma je verovatno da će biti održan drugi krug izbora u februaru. To će biti prilika za birače da ponovo izađu na birališta i izaberu između dva najbolje plasirana kandidata. U drugom krugu, kandidati će se truditi da privuku podršku birača koji su glasali za druge kandidate u prvom krugu, što će biti ključno za njihov uspeh.
Očekuje se da će spoljna politika biti jedno od ključnih pitanja u ovim izborima, s obzirom na važnost uloge predsednika u vođenju politike prema zemljama van EU. Finska se nalazi u neposrednoj blizini Rusije i ima izuzetno važan geopolitički položaj, što čini spoljnu politiku posebno važnom za ovu zemlju. Kako se međunarodni odnosi menjaju, Finska će morati da donosi osetljive odluke o svom položaju u odnosu na velike sile poput SAD, Rusije i Kine.
Ovo su prvi predsednički izbori otkako je Finska prošle godine pristupila NATO-u, što dodatno povećava značaj ovih izbora. Finska će se sada nalaziti u noj poziciji u odnosu na NATO i to će zahtevati promišljenu spoljnu politiku i saradnju sa saveznicima u NATO-u. Kako se međunarodni odnosi menjaju, izbor predsednika će biti od velikog značaja za budućnost Finske i njen položaj u međunarodnoj politici.
S obzirom na očekivanja da će biti održan drugi krug izbora, predsednički izbori u Finskoj još uvek nisu okončani. Birači će imati priliku da ponovo izađu na birališta u februaru i izaberu između dva najbolje plasirana kandidata. Ovo će biti ključni trenutak za budućnost Finske i njen položaj u međunarodnoj politici, s obzirom na značajnu ulogu predsednika u vođenju spoljne politike. Očekuje se da će spoljna politika biti jedno od ključnih pitanja u ovim izborima, s obzirom na značajnu ulogu predsednika u vođenju politike prema zemljama van EU.
