Iran se zavetovao da će nastaviti da se brani, dan nakon što su Sjedinjene Američke Države podržale Izrael u najvećoj vojnoj akciji protiv te zemlje od Islamske revolucije 1979. godine. Ovi događaji su došli uprkos globalnim pozivima na uzdržanost i povratak diplomaciji.
Prethodnog dana, američki napadi na višeslojne iranske nuklearne objekte, uključujući podzemnu elektranu Fordou, izazvali su ozbiljne štete. Komercijalni satelitski snimci potvrđuju da su napadi teško oštetili ili uništili duboko ukopane centrifuge za obogaćivanje uranijuma, ali je tačan obim štete još uvek nepoznat. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je na društvenim mrežama da je „naneta monumentalna šteta svim iranskim nuklearnim objektima“, ističući da je najveća šteta zabeležena duboko ispod površine.
Tramp je ranije savetovao Iran da se uzdrži od odmazde, poručivši da „mora da sklapa mir ili da se suoči s još težim napadima u budućnosti“. Prema izjavama vojnog zvaničnika, SAD su ispalile 75 precizno vođenih raketa na tri iranska nuklearna postrojenja. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da nije primećen porast nivoa radijacije izvan lokacije napada.
Visoki izvor iz Irana je za Rojters izjavio da je velika količina visoko obogaćenog uranijuma prebačena na sigurno mesto pre napada. U međuvremenu, Iran je, odbacujući tvrdnje o vojnim namerama, lansirao rakete na Izrael, što je rezultiralo ranjavanjem desetina ljudi i velikim materijalnim štetama. Međutim, takođe se navodi da Iran nije uspeo da sprovede glavne pretnje odmazdom, poput napada na američke vojne baze ili prekida isporuka nafte kroz Ormuski moreuz.
Iran je dao do znanja da bi pokušaj zatvaranja moreuza mogao izazvati globalno povećanje cena nafte. Cene nafte su već počele da rastu, a iranski parlament je razmatrao zatvaranje izlaza iz moreuza, što bi zahtevalo odobrenje viših vlasti u zemlji.
Američka vojska je pojačala zaštitu svojih trupa u regionu, dok je Stejt departman izdao bezbednosno upozorenje za građane SAD u inostranstvu. Američki državni sekretar Marko Rubio istakao je da bi zatvaranje moreuza od strane Irana bilo ekonomsko samoubistvo za tu zemlju.
Istovremeno, Izraelska vojska je potvrdila da je presrela raketu lansiranu iz Irana, a sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se širom Tel Aviva. U tom kontekstu, Tramp je otvoreno izneo ideju o promeni režima u Iranu, što je izazvalo brojne reakcije. Izraelski zvaničnici, s druge strane, govore o ambiciji da obore trenutni iranski režim.
U međuvremenu, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči planira da razgovara s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, jer Iran razmatra svoje opcije na međunarodnom planu. Rusko ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je američke napade, navodeći da oni usporavaju napore u vezi s nuklearnim sporazumom i daju povod za šire sukobe u regionu.
Saveta bezbednosti UN okupio se kako bi razmotrio ovu krizu, a Rusija, Kina i Pakistan su predložili neumoren prekor za hitno prekidanje vatre. Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, upozorio je da američko bombardovanje predstavlja ozbiljnu pretnju stabilnosti regiona i pozvao na povratak pregovorima o iranskom nuklearnom programu.
Dok iranska vlada razmatra svoje sledeće korake, situacija ostaje napeta, a svet sa strepnjom očekuje dalji razvoj događaja u ovoj krizi koja bi mogla imati dalekosežne posledice za geopolitičke odnose u regionu i šire.
