Trošenje resursa planete premašilo je sve granice i čovečanstvo se već sada nalazi u ekološkom dugu za ovu godinu. Srbija takođe troši resurse iznad svetskog proseka, pokazuju najnovija istraživanja. Prema podacima, da bi svi ljudi na svetu živeli kao stanovnici Srbije, resursi planete bili bi potrošeni mnogo ranije nego što je sada slučaj.
Godišnji ekološki dug računa se na osnovu podataka UN o ekološkom otisku zemalja, merenju potražnje za resursima i sposobnosti Zemlje da proizvodi obnovljive resurse i apsorbuje otpad. Globalno zagrevanje uzrokovano velikim količinama ugljen dioksida u atmosferi ima veliki uticaj na ekološki dug. Smanjenje emisija gasa za 43 posto do kraja decenije moglo bi odložiti Dan ekološkog duga za 19 dana godišnje do 2030. godine.
Najviše resursa potrošio je Katar, koji je u ekološki dug ušao već 11. februara. Sledi Luksemburg i Ujedinjeni Arapski Emirati. S druge strane, Indija ima najbolji ekološki otisak i ako bi ostatak planete živeo kao u Indiji, godišnje bi se trošilo samo 0,7 posto resursa planete.
Postoje strategije koje bi mogle da pomere Dan ekološkog duga. Povećanje udela izvora energije s niskom emisijom CO2 sa 39 na 75 posto moglo bi odložiti datum za 26 dana. Prepolovljeno bacanje hrane donelo bi 13 dana produžetka, dok bi pošumljavanje 350 miliona hektara tla dodatno dalo osam dana. Skraćivanje radne nedelje na četiri dana moglo bi da produži Dan ekološkog duga za 11 dana, dok bi prelazak na „zeleni“ prevoz, kao što je korišćenje javnog prevoza ili bicikala, mogao odložiti datum za 13 dana.
Stvaranje uslova za 15-minutne gradove, gde bi ljudi mogli da stignu do svih lokacija peške ili biciklom, takođe bi doprinelo da se Dan ekološkog duga odloži. Sve ove strategije mogu pomoći da se produži vreme pre nego što planeta potroši sve svoje resurse i da se živi u ravnoteži s prirodom.
