Ruski lider Vladimir Putin izrazio je u petak osudu „spoljnog mešanja“ u Srbiji tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Ova izjava dolazi u trenutku kada antikorupcijski protesti, vođeni studentima, potresaju zemlju. Protesti su počeli pre četiri meseca kao reakcija na tragediju u kojoj je poginulo 15 ljudi usled urušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu.
Kako se navodi u saopštenju koje je izdao Kremlj, Putin je u razgovoru naglasio da je strano mešanje u unutrašnje političke poslove Srbije potpuno neprihvatljivo. Vučić je na svom Instagram profilu podelio da su razgovarali o takozvanoj „obojenoj revoluciji“, terminu koji se koristi za opisivanje narodnih pobuna koje su se desile u bivšim sovjetskim državama.
„Zahvalio sam mu što ruski zvaničnici ne podržavaju obojene revolucije“, rekao je Vučić, naglašavajući Putinov stav koji je, prema njegovim rečima, bio jasan i precizan. On je dodao da Rusija prati događaje u Srbiji i da će nastaviti da pruža podršku legitimnim vlastima u zemlji.
Tokom istog dana, studenti su pozvali na generalni štrajk i nove proteste, zahtevajući obustavu korupcije i odgovornost vlade. Protesti su se intenzivirali, a demonstranti se protive vladi i traže hitne promene u zakonodavstvu kako bi se osiguralo bolji nadzor i transparentnost vlasti.
Srbija se nalazi u kompleksnoj situaciji kada je u pitanju spoljna politika. Ona pokušava da održi balans između svojih historijskih veza s Rusijom i aspiracija za članstvom u Evropskoj uniji. Iako Beograd često izražava osudu ruskih akcija, kao što je invazija na Ukrajinu, dosad je odbijao da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Moskve.
U razgovoru između Putina i Vučića, predsednik Srbije nije ostavio mnogo prostora za tumačenje, ali je spomenuo i obnovu gasnog sporazuma koji ističe 31. maja. Takođe, razgovarali su o sankcijama koje je američki Sekretarijat za finansije uveo protiv NIS-a, srpske naftne kompanije koja je u vlasništvu ruskog Gazpromnjefta. Srbija i dalje uvozi većinu svog gasa iz Rusije preko gasovoda Turski tok, ali su u poslednjim godinama preduzeli korake ka diversifikaciji, uključujući uvoz gasa iz Azerbejdžana i drugih zemalja.
U okviru novih sankcija koje su SAD uvele 10. januara, Gazpromnjeftu je dat rok od 45 dana da izađe iz vlasništva nad NIS-om. Ovaj potez ima značajan uticaj na srpsku ekonomiju, jer NIS upravlja jedinom rafinerijom nafte u zemlji. Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija produžila je početni rok za povlačenje iz NIS-a za dodatnih mesec dana krajem februara.
Dok se situacija u Srbiji razvija, jasno je da će odnosi između Beograda, Moskve i Zapada nastaviti da budu komplikovani. Srbi su svesni svetske geopolitičke dinamike i težnji za stabilnošću unutar svoje države. Kako protesti rastu, a pozivi za reforme se pojačavaju, postavlja se pitanje koliko će Srbija moći da zadrži postojeće odnose uz istovremeno zadovoljenje zahteva svojih građana za veću transparentnost i odgovornost vlasti.
Dok se budućnost ove zemlje oblikuje u svetlu unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka, ostaje da se vidi kako će lideri odgovoriti na zahteve naroda i na dinamičnu međunarodnu situaciju. U narednim danima, očekuje se da će tenzije rasti, a s njima i odluke koje bi mogle oblikovati put Srbije ka budućnosti.
