Poslanik Srpske napredne stranke Milan Radin, koji prati izborni proces u Nemačkoj ispred Narodne skupštine, izjavio je povodom objavljenih rezultata izbora da ne postoje značajna iznenađenja, s obzirom na to da se Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) trenutno nalaze na prvom mestu. U izjavi za Tanjug, Radin je naveo da je još uvek prerano da se prognozira formiranje koalicija, ali da postoji utisak da bi za stabilnost Nemačke „velika koalicija“ između dve stranke bila poželjna.
Potom je primetio kako tročlane koalicije, kao što je to bio slučaj sa prethodnom vladom (socijaldemokrati, Zeleni i Liberali), nisu bile najsigurnije opcije. Kako će izgledati buduće koalicije, zavisiće od toga da li će manje stranke uspeti da pređu cenzus. On je takođe istakao da se izborni proces u Nemačkoj razlikuje od onog u Srbiji, a primetio je i manju prisutnost političkih stranaka tokom izbornog procesa.
Osim toga, Radin je govorio o protestima protiv desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) koji su se odvijali tokom izborne kampanje, kao i o pokušajima da se ova stranka zabrani. On je spomenuo koncept „zaštitnog zida“ koji su druge stranke postavile prema AfD-u, navodeći da je ta ideja počela da gubi na snazi tokom rasprave o zakonu o migrantima.
Prema njegovim rečima, postoje dva slučaja kada se može zabraniti delovanje stranke u Nemačkoj prema Ustavu. Prvi slučaj bi se odnosio na situacije kada se stranka koristi nedemokratskim metodama za sticanje vlasti, dok bi drugi bio ukoliko ne priznaje ustavne granice Nemačke. Radin ističe da AfD ne ispunjava nijedan od ovih uslova, dodajući da odluku o zabrani donosi Vrhovni sud Nemačke, ali da za sada to ostaje u domenu spekulacija i predizbornih rasprava.
Prema prvim izlaznim anketama nemačkih medija, CDU/CSU je na čelu sa Fridrihom Mercom osvojila 29% glasova na vanrednim parlamentarnim izborima. Na drugom mestu, kako prognoze sugerišu, nalazi se AfD sa 19,5%. Socijaldemokratska partija, koju predvodi dosadašnji kancelar Olaf Šolc, osvojila je samo 16% glasova, što se smatra njihovim najslabijim rezultatom do sada. Zeleni su ostvarili 13,5%, dok je stranka Levice na petom mestu sa 8,5%.
Radin je napomenuo da je ovih rezultata bitno osvrnuti se na kontekst u kojem je izborni proces u Nemačkoj postavljen. Takođe, ukazuje na razlike u načinu na koji se izbori organizuju u različitim zemljama. Prema njegovim rečima, manja podrška tradicionalnim strankama može otvoriti vrata za jačanje desničarskih stranaka kao što je AfD, koje su tokom kampanje bile pod konstantnim pritiscima javnosti i drugih političkih aktera.
Ovaj trenutni izborni ishod može značiti novu ere u nemačkoj politici, a način na koji će stranke reagovati i formirati koalicije može imati dalekosežne posledice na stabilnost vlade i budućnost političkog okvira u zemlji. Izbori u Nemačkoj i dalje ostaju tema od velikog interesovanja, kako za domaću, tako i za međunarodnu javnost, pogotovo u svetlu rastuće polarizacije i kompleksnosti savremenih političkih tokova.
