Radnici bivše Solane “Bajo Sekulić” iz Ulcinja, njih 146, pokrenuli su proteste zbog višemesečnih neisplaćenih zarada i doprinosa, blokirajući puteve koje koriste vozila na relaciji Bar – Ulcinj. Ukupno dugovanje države prema ovim radnicima iznosi blizu 900 hiljada eura, što predstavlja značajan finansijski teret. Osim toga, mnogi od radnika imaju oko pet i po godina nepovezanog radnog staža, što ih onemogućava da ostvare pravo na penziju.
U razgovoru sa protestantima, radnici izražavaju svoje nezadovoljstvo i osećaj bespomoćnosti zbog trenutne situacije. Oni navode da su svi pokušaji da dobiju svoje zarade ili da se reše njihovi statusi u vezi s penzijom naišli na zid. “Bojimo se za svoju budućnost. Blokade su jedino što nam je preostalo da uradimo jer drugi načini nisu doneli rezultata,” kaže jedan od radnika.
Stečaj u Solani “Bajo Sekulić” uveden je 2011. godine, a od tada traje neizvesnost za radnike, koji su decenijama radili u ovom preduzeću. Tokom godina, preduzeće se suočavalo sa brojnim finansijskim problemima, a radnici su često ostali bez svojih plata. Sada, u vreme kada su protesti u najavi, radnici su odlučili da preduzmu konkretne korake kako bi se izborili za svoja prava.
Oni zatražuju od vlade i nadležnih institucija da hitno reše njihov status i isplate dugovanja. Mnogi od protesta izražavaju žaljenje što su morali da dođu do ovako drastičnih mera. “Želimo samo ono što nam pripada. Od nas se traži da budemo strpljivi, ali gde je granica našeg strpljenja?” dodaje još jedan radnik.
Protesti su dodatno pojačani pojavom medija, što je dovelo do veće pažnje javnosti i lokalnih vlasti. Predstavnici radnika su se obratili i lokalnim političkim liderima, moleći ih da intervenišu u ovom slučaju i izvrše pritisak na državu kako bi se rešila njihova situacija. “Ovo nije samo naš problem, to je problem celokupne zajednice. Ukoliko nas ne podržite, kako možemo napredovati kao društvo?” poručuju radnici.
Iz perspektive lokalne zajednice, situacija u kojoj se nalaze radnici Solane “Bajo Sekulić” je odraz šireg problema nezaposlenosti i ekonomske krize koja pogađa čitav region. Mnogi smatraju da je neophodno preduzeti hitne mere kako bi se osiguralo da slične situacije ne postanu zajednički nazivnik budućnosti.
Pored ekonomske dimenzije, situacija ima i emotivnu težinu. Mnogi radnici su u Solani radili dugi niz godina, povezujući svoje živote sa ovim preduzećem. Sada kada je preduzeće u stečaju, osećaju se napuštenima i prevarenima od strane sistema koji bi trebao da ih štiti.
“Mi smo ovde 30 godine, čitav svoj život smo dali ovoj firmi, a sada nas država ignorira. Ko će misliti na našu budućnost?” ističe jedan od radnika, dodajući da je teže gledati porodicu bez sredstava za život nego se suočiti sa blokadom puta.
Radnici su odlučni da nastave sa protestima dok ne postignu svoje ciljeve. “Svi mi imamo porodice koje treba da prehranjujemo. Radimo šta možemo. Nadamo se da će naš glas konačno biti poslušan,” zaključuje jedan od lidera protesta.
U međuvremenu, dok se situacija odvija, lokalni mediji i opšta javnost prate svaki korak ovih radnika, nadajući se da će njihov trud i borba za prava doneti pozitivne promene koje su im toliko potrebne.
