Prijatelji i kolege okupljeni u Ateljeu 212 oprostili su se od talentovanog glumca Erola Kadića, koji je preminuo u 70. godini. Ova komemoracija okupila je brojne ličnosti iz sveta pozorišta i filma, uključujući njegovu suprugu Lenu i ćerku Unu. Kadić, rodom iz Zagreba, ostavio je neizbrisiv trag u srpskom pozorištu, gde je od svoje 1976. godine, kada je upisao Fakultet dramskih umetnosti, gradio svoj umetnički put.
Svetozar Cvetković, njegov prijatelj i kolega, prisetio se prvog susreta s Kadićem, koji je odmah pokazivao posebnu strast prema glumi. Od trenutka kada je kročio u Atelje, Kadić se istakao svojom rešenosti i harizmom. Tokom svoje bogate karijere, ostvario je više od 50 pozorišnih uloga na matičnoj sceni, u komadima kao što su „Korešpodencija“, „Čudo u Šarganu“, i „Sveti Georgije ubiva aždahu“. Pored toga, igrao je i u značajnim filmovima kao što su „Splav meduze“ i „Podzemlja“, a i u popularnim televizijskim serijama.
Osim glume, Kadić se bavio i režijom. Od 1998. godine postavio je značajne predstave, kao što su „Pijanista“ i „Zabavljač“. Njegov rad u nezavisnim produkcijama dodatno je obogatio pozorišnu scenu. Šarm i talent su ga svrstali među omiljene ličnosti među kolegama i publikom.
Cvetković je posebno istakao da je Kadić bio ne samo talentovan glumac, već i sjajan čovek. Njegova strast prema kuvanju bila je posebna, a kada je donosio obroke, često je govorio: „Život opet ima smisla“. Ova rečenica postala je simbol njegovog optimizma koji je zračio kroz sve aspekte života.
Kolege iz pozorišta, poput Sofije Juričan i Miloša Petrovića Trojpeca, takođe su podelile svoja sećanja na Kadića. Milica Mihajlović naglasila je njegovu dobrobit i humanost, opisujući ga kao prefinjenog i toplog prijatelja. Njihova poslednja komunikacija otkriva njegov trud da zadrži nadu i radost čak i u teškim trenucima, a Lena i Milica su se dogovorile da će njegov poslednji projekt pretvoriti u stvarnost.
Aleksandar Srećković Kubura dodao je da je Kadić do kraja bio dečak ispunjen radošću i energijom. Njegova pojava, sa maramom oko vrata i osmehom, ostavila je snažan utisak na sve koji su ga poznavali. Njegov specifičan stil bio je deo njegove ličnosti – doprinoseći njegovom šarmu i neodoljivoj harizmi.
Aljoša Vučković podelio je posebno sećanje, rekavši kako je Kadić tražio da za predstavu „Brod plovi“ pročita jednu njegovu pesmu. Ova pesma simbolizuje ne samo umetničko nasleđe koje je Kadić ostavio, već i njegovu sposobnost da dodirne srca drugih kroz reči i emocije. Njegova kreativnost i strast za pozorištem osigurale su da će njegovo prisustvo zauvek ostati urezano u sećanjima mnogih.
Sahrana Erola Kadića zakazana je za utorak, 13. maja, na Bežanijskom groblju u Beogradu. Ovaj dan će biti prilika da se svi koji su ga voleli konačno oproste od njega. Kroz sećanje i njegova dela, Erol Kadić će zauvek živeti u srcima svojih prijatelja, kolega i publike, a njegova umetnička ostavština nastaviće da inspiriše buduće generacije.
