Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, student Fizičkog fakulteta, Stefan Tomić, zadržan je do 48 sati zbog sumnje da je počinio krivično delo „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“. Ova akcija pokrenuta je nakon što je Tomić na WhatsApp grupi, koja je planski organizovana za proteste, objavio poruku u kojoj je pozivao na nasilan upad i blokiranje državnih institucija poput Republičke izborne komisije, Ustavnog suda i Višeg javnog tužilaštva.
Hapšenje Tomića izazvalo je neutoljivu reakciju među studentima, koji su sinoć održali proteste sa jasnom porukom da način na koji je uhapšen ne može biti smatran privođenjem. Naime, Tomića su na ulici presreli dvojica muškaraca, što su studenti opisali kao akt „državnog kriminala“.
Advokat Jovan Rajić komentariše ovaj incident ističući da slične prakse, iako nisu novost u Srbiji, dobijaju novu klasifikaciju. On ukazuje na to da je za nadzor i praćenje neophodno poštovati zakonske procedure, međutim, kako dodaje, u Srbiji je granica između različitih institucija gotovo neprepoznatljiva. Rajić naglašava da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA), poznata i kao Služba, počela da obavlja zadatke koji su u nadležnosti policije.
„Ovdje se potpuno čini mi se izgubila granica između toga gde prestaje jedna institucija, a počinje druga. Ove parainstitucije vrše poslove koji bi, inače, trebali da obavljaju odgovarajući organi. BIA se ponaša kao Gestapo – privode bez naloga, ispituju ljude, i pozivaju na ‘prijateljske razgovore’. Slično tome, nešto ovako se dešavalo poslednji put kada su Nemci bili u Srbiji, između 1941. i 1945. godine, kada je Gestapo pozivao ljude na razgovore“, istakao je Rajić.
Ovakvi incidenti dovode do ozbiljne zabrinutosti među studentima i građanima koji smatraju da se krše osnovna ljudska prava. Mnogi se pitaju do koje granice država može da ide kada je u pitanju sigurnost i javni red, i da li postoji mogućnost da će ovakvi postupci postati norma u budućnosti.
Tokom protesta, studenti su se okupili u centru Beograda držeći transparente sa porukama o pravima i slobodama, kao i pozivom na buđenje svesti o situaciji u zemlji. Они su naglasili važnost otpora protiv onoga što smatraju represivnim merama koje dolaze od strane vlasti.
U isto vreme, iz javnih institucija stižu komentari i reakcije koja ukazuju na to da je država u pravu, te da su ovakve mere neophodne za očuvanje stabilnosti. Međutim, mnogi u društvu odbacuju ovu tvrdnju kao pokušaj da se opravdaju nezakonite akcije vlasti i umanje strah od represije.
Tomićev slučaj nije izolovan, već predstavlja deo šireg trenda zastrašivanja i kontrole javnosti, koji se pojavljuje kao odgovor na dissent. Slične situacije su zabeležene i ranije, ali su se te prakse u poslednje vreme sve više intenzivirale, ostavljajući dojam da su građanske slobode u Srbiji pod sve većim pritiskom.
Advokati i pravnici upozoravaju na moguće kršenje ljudskih prava i slobode govora, smatrajući da se ovakvi potezi mogu okarakterisati kao napad na demokratske vrednosti. Oni pozivaju međunarodne organizacije, kao i građane, da obrate pažnju na situaciju i pruže podršku onima koji se bore za prava koje bi, po zakonu, trebali imati svi građani.
Dok se situacija razvija, očigledno je da će se protesti nastaviti, a sa njima i pozivi na poštovanje ljudskih prava i slobode u Srbiji. U ovom trenutku, jasno je da mnogi građani ne žele da ćute, već da se bore protiv onoga što vide kao narušavanje njihove slobode i prava.
