Srbija treba da započne inkluzivan dijalog koji će obuhvatiti sve relevantne grupe društva kako bi se postigao konsenzus o potrebnim reformama za napredovanje ka članstvu u Evropskoj uniji, izjavila je Marta Kos, povjerenica Evropske komisije za proširenje, tokom rasprave u Evropskom parlamentu o protestima u toj zemlji. U svom obraćanju, posebno je naglasila značaj uspostavljanja okoliša za dijalog koji uključuje političke aktere, institucije, civilno društvo, kao i akademsku zajednicu.
Kos je istakla da usvajanje reformi koje osnažuju temeljne vrednosti EU mora biti prioritet za Srbiju. Ono podrazumeva ne samo promene u zakonodavstvu, već i njihovu primenu u praksi, što može doneti rešenja za probleme zbog kojih su građani, posebno studenti, izašli na ulice. Protesti su započeli nakon tragične nesreće na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, gde je izgubilo život 15 osoba, a organizatori zahtevaju odgovornost od državnih institucija i transparentnu istragu.
U međuvremenu, Kos je ukazala na problem širenja dezinformacija i neprijateljske retorike prema Evropskoj uniji, koja može negativno uticati na evropske integracije Srbije. Njen komentar došao je nakon što su predstavnici vlasti i bliski mediji u Srbiji više puta prozivali strane države za navodno uplitanje u unutrašnje poslove, posebno ističući optužbe prema hrvatskom eurozastupniku Toninu Piculi.
Izveštaj o stanju ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji bio je takođe u fokusu rasprave. Poljski predstavnik u Evropskom savetu, Adam Szlapka, naglasio je potrebu poštovanja prava na slobodu okupljanja i zaštitu demonstranata. On je apelovao na srpske vlasti da deluju u skladu sa tim načelima kako bi se prevenirali budući sukobi.
Hrvatski eurozastupnici, između ostalih Picula i Davor Ivo Stier, složili su se da studenti imaju pravo na mirno okupljanje i da politička kriza u Srbiji zahteva neposredna rešenja, u kojoj bi trebalo unaprediti izborne uslove prema preporukama relevantnih međunarodnih organizacija. Picula je također naglasio potrebu za reformom sistema kako bi se omogućilo pravno i institucionalno jačanje demokratije, dok je Stier dodao da je na samoj Srbiji da odluči o svojoj budućnosti.
U raspravi su se čule i kritike na račun Evropske komisije, posebno prema predsednici Ursuli von der Leyen, zbog pohvalnih komentara upućenih Srbiji tokom njenog poseta. Gordan Bosanac iz Zelenih je naglasio da takve izjave povećavaju sumnju građana u posvećenost EU Srbiji. On je od povjerenice Kos zatražio jasnu podršku studentima koji protestuju protiv trenutnih vlasti.
Sa druge strane, predstavnici desničarskih frakcija u Evropskom parlamentu izražavali su podršku aktuelnim vlastima u Srbiji, ukazujući na odgovornost vlasti u Beogradu za smene u upravi kao znak odgovornosti. Takođe su tvrditi da je podrška protestima samo deo šireg globalnog plana koji teži destabilizaciji mnogih zemalja, uključujući Srbiju.
U celoj situaciji, izgledima za srpske evropske integracije takođe su pridodani komentari posmatrača koji ističu da se rešenja za trenutne krize moraju tražiti ne samo kroz promene u radu vlasti, već i kroz duboko razumevanje prošlih grešaka koje su oblikovale politički pejzaž te zemlje.
S obzirom na sve prisutnije tenzije i zahteve za reformama, jasno je da su promene u Srbiji neophodne kako bi se postigla stabilnost, koja će omogućiti napredak na putu ka članstvu u EU. U tom kontekstu, inkluzivni dijalog ostaje ključni zahtev notornog trenutka, kako bi se svi segmenti društva uključili u osmišljavanje budućnosti Srbije.
