Hrvatska narodna banka (HNB) je 14. marta objavila najnovije makroekonomske projekcije koje ukazuju na blago povećanje prognoze inflacije za ovu godinu, dok je takođe snižena procena rasta realnog BDP-a za 0,2 postotna boda. Prema novim procenama, inflacija bi mogla iznositi 3,7 posto, dok bi privredni rast mogao biti 3,2 posto.
U poređenju sa projekcijama iz decembra prošle godine, HNB naglašava da je rast realnog BDP-a u Hrvatskoj prošle godine iznosio 3,8 posto, ali se očekuje usporavanje na otprilike tri posto u 2025. i 2026. godini. Unatoč tome, domaća potražnja bi mogla i dalje podržavati rast realnog BDP-a, ali s manjim doprinosom nego što je to bio slučaj 2024. godine.
HNB ukazuje da bi početak 2024. godine mogao obeležiti stagnacija ekonomske aktivnosti, što se može povezati sa slabljenjem lične potrošnje. Ova potrošnja je, kako se ističe, delimično pogođena bojkota maloprodajnih trgovačkih lanaca tokom januara i februara. Ipak, očekuje se da će lična potrošnja početi da se oporavlja tokom godine, iako će tekući rast biti slabiji nego što je bilo predviđeno za 2024. godine, zbog usporavanja rasta realnog raspoloživog dohotka domaćinstava.
HNB takođe beleži da bi rast investicija mogao usporiti nakon tri godine dvocifrene stope, ali bi i dalje trebao ostati solidan uz podršku EU fondova i boljih uslova finansiranja. Očekuje se i jačanje spoljne potražnje, iako slabije nego što se prethodno predviđalo, što će pomoći oporavku izvoza robe i usluga. Rast izvoza usluga mogao bi biti skroman zbog visoke konkurencije u turističkom sektoru i pogoršanja cenovne konkurentnosti.
U vezi sa inostranom potražnjom, HNB procenjuje da bi mogla ostati negativna i to zbog usporavanja domaće potražnje. Rizici koji utiču na rast realnog BDP-a su blago negativni i u vezi su sa geopolitičkim napetostima. S druge strane, povećanje vojne potrošnje u EU može imati pozitivne efekte na ekonomski rast.
HNB je povećala prognozu rasta inflacije zbog viših očekivanja rasta cena energenata i osnovne inflacije. Predviđa se da bi inflacija cena hrane mogla biti niža nego što je prvobitno očekivano. U skladu sa tim, iako je projekcija inflacije blago revidirana naviše, očekuje se da će inflacija postepeno usporavati.
Očekuje se da će osnovna inflacija usled restriktivne monetarne politike i slabljenja potražnje smanjiti svoju stopu na 3,2 posto u 2025. godini, u poređenju sa 4,8 posto u 2024. Nasuprot tome, cena energenata mogla bi značajno porasti, zahvaljujući administrativnim povećanjima cena plina, električne i toplotne energije.
U vezi sa vanjskom trgovinom, Evropska komisija je najavila da će od aprila uvesti carine na američku robu vrednosti 26 milijardi evra kao odgovor na američke carine na čelik i aluminijum iz EU. Novi zahtevi uključuju aktiviranje suspendovanih carina na proizvode poput burbon viskija, ali i nove carine na razne vrste alkoholnih pića, šminku i eterična ulja.
Ove promene ukazuju na kompleksan ekonomski pejzaž u Hrvatskoj u narednim godinama, obeležen dinamičnim prilagođavanjima ekonomske politike s ciljem očuvanja stabilnosti i porasta u vremenu neizvesnosti. HNB ove analize predstavlja kao ključan alat za usmeravanje ekonomske politike zemlje, osiguravajući da se odgovori na promenljive uslove na tržištu, kako unutrašnjem, tako i spoljašnjem, blagovremeno i efektivno. S obzirom na sve rizike, Hrvatska se nastavlja suočavati sa složenim izazovima ekonomske politike u budućnosti.
