Dok su indijski napadi na Pakistan i pakistanski Kašmir 7. maja doveli do visoke tenzije između nuklearno naoružanih susjeda, ubrzo je započeo paralelni rat informacija. U satima nakon napada, vlasti s obe strane su iznele suprotne tvrdnje, koje su se brzo proširile društvenim mrežama dok su obe zemlje pokušavale da preusmere narativ u svoju korist.
Pakistan je tvrdio da je oborio pet indijskih aviona, dok indijska strana nije komentarisala tu tvrdnju. Umesto toga, anonymni zvaničnici iz Indije izjavili su da su tri aviona pala unutar teritorije Kašmira pod njihovom kontrolom, ali nisu jasno potvrdili da li su to bili indijski ili pakistanski avioni. Ova situacija stvara zabunu dok svaka strana pokušava da uveri svoju javnost da je u pravu, istovremeno otežavajući nezavisnu verifikaciju.
Indijsko Ministarstvo odbrane je izjavilo da su napadi usmereni na „terorističku infrastrukturu“ na devet lokacija kao odgovor na smrtonosni napad u Pahalgamu, gde je stradalo 26 civila, za koji je okrivljen Pakistan. Islamabad je sve optužbe odbacio i zatražio dokaze. Pakistan je, s druge strane, tvrdio da su indijske snage napale nekoliko gradova na svom teritoriju, ubivši 31 civila, uključujući trogodišnju devojčicu. Indijski ministar odbrane Rajnath Singh je negirao štetu po civile, dok je indijski komandant zračnih snaga isticao da su napadi bili precizni i bez kolateralne štete.
Pakistanska vlada je na društvenim mrežama tvrdila da su indijski vojnici podigli belu zastavu kao znak predaje. Ova tvrdnja nije naišla na zvanični odgovor iz indijske strane, a ostaje nejasno zašto bi Indija činiti takav gest s obzirom na to da obe zemlje formalno nisu u ratu.
U vezi sa oborenim avionima, pakistanski vojni zvaničnik je izjavio da su svi avioni oboreni unutar indijskih granica. Indijski izvori, međutim, navode da tri borbena aviona nisu jasno identifikovana prema pripadnosti.
Ova situacija nije nova za Indiju i Pakistan, koji su se i ranije suočavali s kontradiktornim informacijama. U februaru 2019. godine, indijske snage su tvrdile da su napale teroriste u pakistanskom Balakotu, dok je Pakistan opovrgnuo te tvrdnje, nazivajući ih iluzijom.
U tom kontekstu, istraživačica Madiha Afzal iz Brookings Instituta ukazuje da je kontrola narativa ključna komponenta sukoba koji traje već 77 godina. U vremenu kada su društvene mreže postale dominantan izvor informacija, lokalni mediji često preuzimaju narative koje promoviše država, što olakšava kontrolu percepcije javnosti.
Kroz istoriju konflikta, Indija i Pakistan suočavali su se sa sličnim tenzijama i optužbama, što često ostavlja posmatrače u nedoumici oko istine. Na osnovu dosadašnjih izjava i tvrdnji, izgleda da svaka strana nastoji da pridobi podršku svoje javnosti, koristeći dezinformacije kako bi potkrepila svoje stavove.
U vreme kada su odnosi između ova dva suseda pogoršani, važno je imati u vidu da se preko društvenih mreža često šire lažne informacije koje mogu dodatno zakomplikovati situaciju. Obje strane nastavljaju da se bore za prevlast, ne samo na bojnom polju, već i u sferi javnog mnjenja. Konflikt može da opstane u različitim oblicima, ali šta više brine stručnjake je potencijal za stvaranje lažnih narativa koji mogu dovesti do još ozbiljnijih sukoba.
Na kraju, ovaj „rat informacija“ dodatno naglašava potrebu za verifikovanim i objektivnim izvorima informacija, kako bi se sprečilo daljnje produbljivanje tenzija. U nedostatku transparentnosti i istine, teško je nadati se mirnom rečenju stanja između Indije i Pakistana.
