U noći između 8. i 9. aprila 1999. godine, uoči Velikog petka, potpukovnik Dragutin Dimčevski, tada major i zamenik komandanta 53. graničnog bataljona, bio je u Đakovici kada je počela kopnena agresija iz Albanije. Po povratku sa obilaska karaule Kožnjar, čuo je preko motorole da je artiljerija iz Albanije započela napad na karaulu Morina. Odmah se pripremao za odlazak na komandno mesto bataljona, gde je potvrđeno da je karaula Morina napadnuta. On je odmah krenuo prema Košarama sa vojnicima, svestan da dolazi u opasnu situaciju koja će postati legendarna.
Oko 6 časova, izvještaji su govorili o intenzivnim napadima na karaulu Košare. Dimčevski je preuzeo komandu i krenuo s borcima prema visu Glava, najisturenijem položaju. Iako su se suočili s ozbiljnim preprekama, kao što je traktor na putešestviju, borci su nastavili prema cilju, znajući da se suočavaju s neprijateljskim snagama koje napadaju iz Albanije. Napadi su postajali intenzivniji, a Dimčevski je organizovao odbranu budući da je na terenu bilo 112 graničara i osam vojnika poslužilaca s minobacačima.
Prvo su se suočili sa pešadijskim napadima od strane terorista, koji su koristili raznoliko naoružanje, što je dovelo do žestokih borbi. Dimčevski je neumorno motivisao vojnike i kontrolisao situaciju, iako su gubici bili veliki. Odnos snaga bio je drastično nepovoljan, sa oko 500 terorista naspram jedva 30 srpskih vojnika. U danima koji su usledili, borci su se suočavali s konstantnim napadima, ali su hrabro odolevali, odbijajući napade i čuvajući pozicije.
Tokom jednog od najkritičnijih dana, Dimčevski je sa svojim vojnicima uspješno izveo protunapadne akcije, u kojima su neutralizovali nekoliko terorista. U međuvremenu, njegovi vojnici su mogli da osete težinu situacije, a nedostatak municije postajao je sve očigledniji. Premda su povlačili snage, ozvučeni su dani napetosti, neizvesnosti i herojskog otpora.
U narednim danima, nakon što je uspješno odbranio položaje, Dimčevski je imao težak zadatak povući se s vojnicima bez gubitka morala. Kroz sve te borbe, koji su se s vremena na vreme pretvorili u košmarne noći punih užasa, njegov trud i sposobnost su se pokazali ključnim za očuvanje života i ponosa srpskih boraca. Kao rezultat njihovog junaštva, borci na Košarama stekli su status heroja.
Zadnji dani borbi bili su bolni, ali kroz suze i borbene zovove, Dimčevski je uspeo da prevede svoje vojnike sa bojišta, u više navrata ih hrabrijući da odbrane svoju zemlju do poslednjeg daha. U trenutku kada su se povukli, borci nisu otišli poraženi, već ponosni na svoj otpor i hrabrost. U ponoru borbe, stvorila se nova legenda, legenda o Košarama i njihovim junacima, koji su ostavili dubok trag u istoriji Srbije.
Na kraju, heroji su izašli iz borbe, a sećanje na njihovu mudrost, hrabrost i žrtvu živet će zauvek. Srbija se ponosi svojim herojima iz borbe za Košare, i njihovo junaštvo ostaje putokaz za buduće generacije. SLAVA HEROJIMA!
