Uoči Đurđevdana, 5. na 6. maj, jedinica vojne policije pod komandom potpukovnika Iličića bila je na terenu u pripremi za napad na Rasa košare, gde su se nalazili dobro utvrđeni teroristi. Veče pre akcije, oko 22 časa, na udaljenosti od 600 metara od jedinice bačene su kasetne bombe. U zoru, borci su krenuli prema koti 601, razvijajući se u strelce i razdvojeni pet metara jedan od drugog. Na levom krilu je bio vojnik po ugovoru Božidar Kostić, u sastavu prvog odeljenja, pod komandom Aleksandra Đurovića.
Hodajući kroz gustu bukovu šumu pri izuzetno lošem vremenu s maglom koja je smanjivala vidljivost, vojnici su se suočili s teroristima koji su ih uočili iz svojih bunkera. Neprijatelj je otvorio vatru iz svih oruđa, a naši borci su se zaklonili iza drveća i uzvratili vatru. Artiljerijska paljba s minobacača iz Albanije trajala je neprekidno više od četiri sata, a teroristi su precizno osmatrali i navodili vatru na naše pozicije. Jaka snajperska vatra dodatno je otežavala napredovanje srpskih snaga.
Grupa od desetak terorista napredovala je s desne strane, drogirani i dovikujući uvrede. U tom trenutku, bočni vojnik Boža je sa svojim saborcima otvorio vatru i neutralizovao preteću pretnju. Borci su napredovali, bližeći se na 30 metara do terorista koji su izašli iz svojih rovova. Vreme je bilo jako haotično, a bliska borba odvijala se u gustoj magli. Boža se suočio sa snajperistkinjom, dok su njegovi drugovi koristili razne vrste oružja da odbiju neprijateljsku ofanzivu.
Međutim, borba nije bila bez gubitaka. Stariji vodnik Veselin Mandić pogođen je u pluća snajperskim metkom, dok se pokušao skloniti. U trenucima heroizma, njegov prijatelj vojnik Trifunović je izgubio život pokušavajući da spasi Mandića. Tako su ti dani bili obeleženi hrabrošću i žrtvovanjem, dok su vojnici stajali rame uz rame, boreći se za svoju zemlju.
U međuvremenu, Boža je pokušavao da pomogne ranjenim saborcima. Kada je došao do jedne ranjene osobe, detonacija od bombe ga je odbacila, ali se uspeo oporaviti i nastaviti da pomaže drugima. Situacija na bojnom polju bila je ekstremno napeta, a gubici srpske strane su se povećavali. Vojnici su se organizovali, osnažujući svoje pozicije i obezbeđujući povlačenje ranjenih boraca.
Napadi su se nastavili, a teroristi su pokušavali da preuzmu kontrolu, ali su naši borci, uprkos stalnoj minobacačkoj paljbi, odbili svaki njihov pokušaj. Herojstvo srpskih vojnika tokom tih dana ne može se zaboraviti; borili su se za svoju zemlju, pokazujući izvanrednu hrabrost i odlučnost usred kaosa.
Na Košarama, heroji su se borili sa svim što su imali kako bi osigurali da njihova otadžbina ostane zaštićena. Iako su mnogi pali u borbi, njihova žrtva ostaje zauvek zapamćena u srcima naroda. Srbija se ponosi svojim herojima koji su branili Kosmet, a njihova priča o hrabrosti inspiriše nove generacije. Slava herojima koji su se borili na Košarama!
