Bivši komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS) Radislav Krstić osuđen je na 35 godina zatvora zbog pomaganja u genocidu u Srebrenici, tokom kojeg su u julu 1995. godine poginuli veliki broj nesrpskih civila. Ovu informaciju je prenela agencija Anadolija, ističući da će Krstić ostatak svoje kazne izdržavati u Estoniji.
Krstić je postao prva osoba koju je Haški tribunal osudio za učešće u genocidu u Srebrenici. U odluci predsednice Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MRMKS), Graciele Gatti Santane, navodi se da je Krstić uhapšen 2. decembra 1998. godine i prebačen u Hag dan kasnije. Tokom suđenja, 2. avgusta 2001. godine, pretresno veće MKSJ-a proglasilo je Krstića krivim za genocid, kao i za progon kao zločin protiv čovječnosti i ubistvo kao kršenje zakona i običaja ratovanja, osudivši ga na 46 godina zatvora.
Međutim, tokom procesa žalbe 19. aprila 2004. godine, Žalbeno veće MKSJ-a poništilo je Krstićevu osudu za genocid i smanjilo kaznu na 35 godina, nakon što je utvrđeno da je Krstić bio kriv za pomaganje i podržavanje tih krivičnih dela, ali ne i za samu izvršenje genocida. U decembru 2004. godine, Krstić je prebačen u Ujedinjeno Kraljevstvo, da bi 19. jula 2013. godine prešao u Poljsku, da bi se zatim vratio u Pritvorsku jedinicu u Hagu.
Estonija je nedavno obavestila MRMKS da je spremna da izvrši ostatak Krstićeve kazne. „Ovim odlučujem da će Krstić izdržavati ostatak kazne u Estoniji“, navela je Santana, dodajući da Krstić ostaje u pritvoru Mehanizma dok čeka prebacivanje. Njegova kazna ističe 23. novembra 2033. godine.
Krstić je više puta tražio prebacivanje na slobodu, no njegovi zahtevi su dosad bili odbijeni. Ono što ga izdvaja od drugih počinilaca ratnih zločina jeste njegova javna izjava u kojoj je preuzeo odgovornost za svoje delo. U pismu, koje je Krstić zatražio da bude objavljeno, priznao je da je pomogao u izvršenju genocida u Srebrenici, naglašavajući da bi, da je imao pravo glasa, podržao rezoluciju UN-a koja osudjuje genocid.
„Moje ime se pominje jer sam pomagao i podržao genocid. Moje ime se pominje jer sam počinio krivično delo nezamislivo i neoprostivo. Ne tražim oproštaj, ne tražim opravdanje, ne tražim razumijevanje jer znam da ne mogu i ne trebam da ga dobijem“, rekao je Krstić u pismu. On takođe dodaje da “svakog trenutka i svakog dana” misli na žrtve tog užasnog zločina.
U svom pismu, Krstić se suočava sa bolom i patnjom koje su proizašle iz genocida, svesno preuzimajući odgovornost u nadi da će njegove reči doprineti razumevanju vrednosti mira i suživota. On ističe rabotu da želi da njegovo pismo bude poruka mlađim generacijama koje će živeti na prostorima bivše Jugoslavije, naglašavajući potrebu za učenjem iz prošlosti kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija.
„Volio bih da ljudi koji će zajedno živeti na tim prostorima, kada mene ne bude, ako do njih nekim čudom dođu moje reči, zastanu i pomisle – nikad više. Nikad više rat, nikad više smrt zbog toga što je neko druge vere, druge nacije ili drugačijeg uverenja, nikad više genocid“, završava Krstić svoje pismo, ostavljajući snažnu poruku o pomirenju i potrebi za razumevanjem među narodima.
