Tokom pregovora o tako zvanom proširenom odvraćanju, Japan i Sjedinjene Američke Države razmatrali su scenario u kojem bi američka vojska bila prinuđena da koristi nuklearno oružje pod određenim vanrednim okolnostima. Ova informacija je potvrđena od strane neimenovanih izvora koji su upoznati sa razgovorima, a potvrdili su je i izvori agencije Kjodo.
Ovo je prvi put da Tokyo i Vašington detaljno razmatraju pitanje upotrebe nuklearnog oružja, što ukazuje na težnju obe zemlje da ojačaju američki nuklearni kišobran, koji štiti Japan usred povećanih vojnih aktivnosti Kine, Severne Koreje i Rusije. Japan, jedina zemlja koja je pretrpela napad atomskom bombom, dosledno se zalaže za svet bez nuklearnog oružja, ali se istovremeno oslanja na američki nuklearni kišobran kako bi zaštitio svoj teritorijalni integritet i suverenitet.
U zabeleženim događajima iz Drugog svetskog rata, Sjedinjene Američke Države su 6. avgusta 1945. bacile prvu atomsku bombu na Hirošimu, a tri dana kasnije na Nagasaki. Ova tragedija ostavila je dubok trag u kolektivnoj svesti Japana, zbog čega se zemlja nastavlja zadržavati na principima nenuklearne politike, dok istovremeno, suočena sa vanjskim pretnjama, mora da razmatra različite strategije odbrane.
Poslednjih godina, Tokyo i Vašington su sprovodili više vežbi strateškog planiranja koje su simulirale scenarije potencijalnog sukoba u istočnoj Aziji. Ove vežbe su deo šireg konteksta proširenog odvraćanja, koji uključuje poboljšanje sposobnosti i koordinacije između američkih i japanskih oružanih snaga. U tom okviru, postoji pritisak na Sjedinjene Američke Države da budu spremne na upotrebu nuklearnog oružja u slučaju da dođe do sukoba.
Razgovori između Japana i SAD-a dolaze u trenutku kada su napetosti u regionu na visokom nivou. Aktivnosti Kine u Južnom kineskom moru i Severna Koreja sa svojim hongkim testovima raketa predstavljaju ozbiljne pretnje ne samo za Japan, već i za širu regionalnu stabilnost. Zapadni analitičari naglašavaju potrebu za jačim vojnim vezama između Japana i Sjedinjenih Američkih Država kao ključnim korakom ka očuvanju mira i bezbednosti u regionu.
U svetlu ovih događaja, Japansko ministartsvo odbrane takođe je naglasilo važnost modernizacije svojih oružanih snaga. Ova modernizacija, međutim, dolazi uz izazove zbog tradicionalnog pacifističkog stava Japana, koji je utemeljen u postratnim ustavnim načelima. Da bi se pronašao balans između potrebe za odbranom i posvećenosti miru, Japan se suočava sa složenim političkim pitanjima kako unutar zemlje, tako i na međunarodnom nivou.
Osim vojne saradnje, Japan takođe traži načine da unapredi svoju bezbednosnu politiku kroz dijalog sa susednim zemljama. U tom smislu, postoji potreba za jasnijim i otvorenijim komunikacijama sa Rusijom i Kinom. Dijalektika između jačanja vojne sposobnosti i zadržavanja diplomatskih kanala biće ključno pitanje za buduće odnose u regionu.
Tokom svih ovih procesa, javnost u Japanu ostaje podijeljena po pitanju odbrane. Mnogi građani još uvek čuvaju sećanje na razarajuće posledice nuklearnih napada i protiv su svake upotrebe tog oružja, dok istovremeno rastu zabrinutosti o nacionalnoj bezbednosti. Ovaj dualizam predstavljanja javnog mnjenja može otežati odlučivanje vlasti.
U kontekstu ovih pregovora o proširenom odvraćanju, jasno je da Japan i SAD pokušavaju oblikovati strategije koje će obezbediti mir i stabilnost u regionu, uprkos pritiscima i pretnjama koje dolaze iz okruženja. Ove akcije su deo nastojanja da se odgovori na sve veće bezbednosne izazove koji se javljaju u savremenom svetu.
