Astronomi su nedavno uočili još jedan objekat koji dolazi izvan našeg Sunčevog sistema i kreće se prema Suncu brzinom od oko 240.000 km/h. Ova ogromna, smrznuta lopta leda i prašine pruža retku priliku da se prouči nebesko telo koje je možda nastalo u blizini druge zvezde, verovatno pre mnogo milijardi godina, tokom ranih faza Mlečnog puta.
Objekat, nazvan 3I/ATLAS, predstavlja tek treći do sada otkriveni međuzvezdani objekat. „ATLAS“ se odnosi na sistem teleskopa koji ga je otkrio – Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System. Iako se prvobitno činilo da je reč o običnom asteroidu, precizna merenja njegovih putanja i brzine ukazala su na to da je 3I/ATLAS morao doći izvan Sunčevog sistema, jer zakon gravitacije koju vrši Sunce ne može da ubrza objekat na tako visoku brzinu.
Takođe, simulacije pokazuju da na njegovoj putanji nije bilo susreta sa planetama koje bi mogle dodatno ubrzati objekat. U tome se razlikuje od prethodna dva međuzvezdana objekta – 1I/ʻOumuamua i 2I/Borisov – koji su imali sporije kretanje i dolazili su iz drugih pravaca. Novi objekat 3I/ATLAS se kreće brže i dolazi iz pravca centra galaksije, iz sazvežđa Strelca, što sugeriše da dolazi iz sasvim drugačijeg okruženja.
Putanja i brzina objekta ukazuju na to da bi mogao dolaziti iz „debelog diska“ naše galaksije, u kojem se nalaze starije populacije zvezda, dok Sunce orbitira u „tanjim“ delovima. Zvezde iz ove regije često imaju drugačiji hemijski sastav, te se smatra da bi 3I/ATLAS mogao sadržati više leda i vode.
Istraživači su još uvek u procesu određivanja tačne veličine objekta, što predstavlja izazov. Sudeći po ranijim posmatranjima, raspravlja se da li je objekat zaista velik, možda između 10 i 20 kilometara u prečniku, ili jednostavno pokazuje rane znake kometske aktivnosti. Čini se da ispušta materijal, formirajući oblak oko sebe, što može da stvori lažni utisak većeg porasta.
Kako se objekat približava Suncu, postoji verovatnoća da će se razviti u aktivnu kometu. To bi moglo omogućiti naučnicima da prouče gasove koji isparavaju sa njegove površine, a možda će biti moguće i da se uoči njegova površina. „Na osnovu boje možemo nagađati o sastavu,“ dodaje astronom.
3I/ATLAS će svoj najbliži prolaz pored Sunca imati u oktobru, kada će dolaziti unutar orbite Marsa. Ipak, prema trenutnim procenama, ostati će daleko od Zemlje, što umanjuje potencijalne rizike.
Najveća misterija oko ovog objekta možda će zauvek ostati njegovo tačno poreklo. Naučnici sanjaju o danu kada će moći da povežu međuzvezdani objekat sa konkretnom zvezdom iz koje potiče. Međutim, može se desiti da je objekat već milijardama godina u prošlosti samovao svemirom, što otežava njegovo poravnanje sa zvezdama.
Ipak, šanse da u budućnosti otkrivamo više ovakvih objekata rastu. Astronomi sada imaju alate koji im omogućavaju brzu kalkulaciju orbite, kao i sposobnost formiranja timova za proučavanje. Karen Mič, astronomkinja sa Univerziteta na Havajima, ističe da će s početkom rada Opservatorije „Vera C. Rubin“, koja će uskoro početi da snima južno nebo, broj otkrivenih objekata iz međuzvezdanog prostora sigurno rasti.
Astronomi i dalje nastavljaju da prate 3I/ATLAS, nadajući se da će mu se obratiti pažnja u narednim mesecima. Za njih, ovo otkriće nije samo zapanjujuća naučna informacija, već i prilika da dodatno uče o galaksiji i porijeklu objekata koji putuju između zvezda.
