U Pozorištu lutaka „Pinokio“, na kraju sezone, premijerno je izvedena predstava „Dnevnik Ane Frank“, koju je režirao Stevan Bodroža. Ova predstava je obeležena kao snažna i dirljiva priča o odrastanju, hrabrosti i snovima jevrejske devojčice u vreme rata. Inspiraciju za adaptaciju stekao je Bodroža prilikom posete Kući Ane Frank u Amsterdamu, gde je doživeo duboku emotivnu povezanost sa prostorom i sudbinom porodice Frank.
Kako objašnjava reditelj, Holandija je zemlja uskih prostora, što se ogleda i u životu porodice Frank, koja je dve godine boravila u zatvorenom stanu. Ova fizička teskoba, po njegovim rečima, još je prisutna u muzeju. Bodroža ističe da je osećaj klaustrofobije ključan za razumevanje emocionalnog stanja likova. On želi da publika oseti težinu sudbine junaka, a ne da ih doživljava samo kao daleke simbole patnje.
Predstava se već izvodila na dve probe, pred ograničenim brojem gledalaca, što je dodatno pojačalo atmosferu claustrofobije. Bodroža naglašava da je ključno da se posmatrači poistovećuju sa likovima, preispitujući šta bi radili u takvim situacijama. A upravo to je i najpotresnije: spoznaja da su ti ljudi imali snove, planove i život koji su im oduzeti.
„Dnevnik Ane Frank“ se postavlja osam decenija nakon stradanja tokom nacizma, i dalje je aktuelan jer deca širom sveta pate zbog rata. Ana Frank je ostavila za sobom dnevnik koji osvetljava njenu izvanrednu ličnost i zrelost. Njene reči govore o njenoj borbi za slobodu, ali i o dilemama koje su pratile njen život tokom skrivanja.
Reditelj Bodroža naglašava da se Ana, kao tinejdžerka, nadala da će ona i njena porodica preživeti rat. Nažalost, nisu dočekali slobodu, a postojale su indicije da su ih otkrili članovi jevrejske zajednice. Ova mračna strana priče dodatno naglašava težinu emocionalnog tereta koji nosi dnevnik.
Kako Bodroža govori, Ana Frank je jedan od simbola otpornosti, ali i nade. Njena rečenica „Ja ću živeti u tome što pišem“ oslikava njen duh koji i dalje živi među ljudima. Predstava „Dnevnik Ane Frank“ predstavlja i pokušaj Pozorišta „Pinokio“ da proširi svoj repertoar i privuče stariju publiku. Namenjena je tinejdžerima, koji ovo delo imaju u lektiri za sedmi razred.
Glumci u predstavi imaju složene dramske i lutkarske uloge. Zanimljivo je da animiraju lutke sa sopstvenim likom, dok se na sceni nalaze u ambijentu plaže, simbolizujući utočište od rata. Bodroža želja da lutke budu simbol onostranosti, prikazujući duše koje tragaju za slobodom, iako je ona realno nedostižna.
Na kraju, predstava donosi sinesteziju koju čini spoj dramskog i lutkarskog, gde svaki junak drži svoju lutku kao reprezentaciju svog unutrašnjeg deteta. Autorski tim se pobrinuo da sve u predstavi bude usklađeno, od drame do scenografije i kostima, koje je kreirala Sandra Nikač.
Glavnu ulogu igra Brankica Sebastijanović, a u predstavi učestvuju i Nela Nikolić, Đorđe Kreća, Ivana Todorović, Željka Mandić, Nikola Ranđelović, Jovan Popović, Zorana Milošaković Tasić i Jovan Simeunović. Ova raznolika ekipa doprinosi kompleksnosti predstave, čineći je vrednom gledanja i promišljanja o trajnim temama ljudske patnje, slobode i snage.
Predstava „Dnevnik Ane Frank“ ne samo da osvetljava mračnu stranu istorije, već i poziva na razmišljanje o tome kako se sa posledicama patnje nosimo danas. Uz to, ona predstavlja važan deo kulturne ponude i podsećanje na značaj empatije i razumevanja u svetu koji se suočava s mnogim izazovima.
