Narodna skupština Republike Srpske je na posebnoj sednici usvojila odluku o raspisivanju referenduma koji će se održati 25. oktobra, kao odgovor na presude neustavnog Suda BiH protiv aktuelnog predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, kao i na odluku Centralne izborne komisije BiH o prestanku njegovog mandata. Referendumsko pitanje biće usmereno na ocenu odluka neizabranog stranca, Kristijana Šmita, i presuda Suda BiH.
Pored toga, usvojene su izmene i dopune Zakona o referendumu koje omogućavaju osnivanje posebne komisije za sprovođenje referenduma, koju formira Narodna skupština. Od 65 prisutnih poslanika, njih 50 je glasalo za ovu odluku, dok su pojedini predstavnici opozicije napustili skupštinsku salu ili se nisu izjašnjavali.
Istog dana, poslanici su usvojili i ostavku premijera Radovana Viškovića, koji se povukao dengan s namerom da obezbedi jedinstvo unutar Republike Srpske, smatrajući trenutnu situaciju teškom nakon odluka Suda i CIK-a. Istakao je potrebu za konsenzusom kako bi se sačuvao entitet.
Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH, naglasila je važnost slušanja volje naroda i kritikovala prethodna dešavanja koja su dovela do sukoba. Ukazala je na nužnost zajedničkog delovanja vlasti i opozicije u odbrani interesa Republike Srpske.
U izlaganju, Šef Kluba poslanika SNSD-a, Srđan Mazalica, naglasio je da je odluka o referendumu odgovor na aktuelnu političku krizu i pohvalio važnost referenduma kao mehanizma demokratije. Dodao je da je situacija došla kao rezultat neustavnih odluka neizabranog visokog predstavnika.
Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine RS, ukazao je na to da je kriza nastala zbog Šmitovog delovanja usmerenog protiv imovine Republike Srpske. Podvukao je da su optužbe opozicije da je vlast odgovorna za sukobe neosnovane.
Vladajuća koalicija je predložila 13 zaključaka kojima se odbacuju odredbe koje donosi Kristijan Šmit, koji se, prema rečima poslanika, samovoljno predstavlja kao visoki predstavnik. U zaključcima se naglašava da Narodna skupština ne priznaje njegove odluke, jer su, kako se navodi, u suprotnosti sa demokratskim principima.
Potpredsednica Narodne skupštine, Anja Ljubojević, istakla je da se protiv Republike Srpske vodi udruženi napad sa ciljem oduzimanja nadležnosti i prekrajanja izborne volje građana. Izrazila je zabrinutost da će nastojanja da se ona obespravi dovesti do dalekosežnih posledica po institucije.
Mazalica je zaključio da poslanici treba da se izjasne o ispravnosti odluka Suda BiH i CIK-a, naglašavajući da se ne može prihvatiti kolonijalna uprava. Osveženje odlučivanja i građanskog angažovanja predstavlja ključ za budućnost narodne volje i političkog delovanja u Republici Srpskoj.
Ceo događaj je refleksija trenutne političke napetosti i izazova, gde se odluke prozivaju da imaju značajan uticaj na ustavno uređenje i samostalan pravni sistem Republike Srpske. Na kraju, lideri pozivaju građane da izraze svoje mišljenje na predstojećem referendumu kako bi se utvrdila dalja sudbina entiteta.
