Ogromni požari, izazvani klimatskim promenama, doveli su do rekordnog gubitka šuma širom sveta u 2024. godini, prema izveštaju organizacije „World Resources Institute“ (WRI) i Univerziteta Merilend. U tropskim šumama izgubljeno je 6,7 miliona hektara, što predstavlja porast od 80% u odnosu na prethodnu godinu, a površina koja je izgubljena približno je veličini Paname, prenosi Reuters.
Glavni uzrok ovim katastrofalnim gubicima šuma je Brazil, koji se suočava sa najsnažnijom sušom ikada zabeleženom u Amazoniji. Ova situacija dodatno otežava kontrolu požara, naročito pred klimatski samit zakazan za novembar u toj zemlji. Ove godine, po prvi put od kada se vodi evidencija, požari su postali vodeći uzrok gubitka tropskih šuma, što stručnjaci smatraju prekretnicom za ekosistem koji bi inače trebalo da ostane netaknut.
Latinska Amerika je posebno pogođena ovim kriznim stanjem, a Amazonija je zabeležila najveći gubitak primarnih šuma od 2016. godine. Brazil je izgubio 2,8 miliona hektara, što ga čini najteže pogođenom zemljom. Ova situacija prekida napredak ostvaren 2023. godine, kada je predsednik Luiz Inasio Lula da Silva obećao zaštitu amazonske prašume.
„Ovo je bilo bez presedana, što znači da moramo da prilagodimo sve naše politike novoj stvarnosti“, izjavio je Andre Lima iz brazilskog Ministarstva za životnu sredinu, ističući da su požari sada prioritet. U Boliviji je zabeležen porast gubitka šuma od 200%, a zemlja je pretekla Demokratsku Republiku Kongo prema obimu gubitka tropskih šuma, iako ima manje od polovine šumskih površina te afričke zemlje. Uzroci ovog masovnog gubitka šuma uključuju sušu, požare i širenje poljoprivrede, koje su podstaknute vladinim merama.
Slični trendovi zabeleženi su i u Meksiku, Peruu, Nikaragvi i Gvatemali, dok su oružani sukobi u Kolumbiji i Kongu dodatno pogoršali situaciju. Oružane grupe koriste prirodne resurse kako bi ostvarile svoje ciljeve, čime se dodatno pogoršava stanje šuma i ekosistema.
Van tropskih područja, šume u Kanadi i Rusiji takođe su zabeležile rekordan gubitak drveća, po 5,2 miliona hektara u svakoj zemlji, usled koje su takođe vladali nekontrolisani požari. Rod Tejlor iz WRI upozorio je na to da, iako će se lideri okupiti u brazilskom gradu Belemu radi klimatskog samita, nedostaju efikasni mehanizmi za finansiranje očuvanja šuma.
„Trenutno je isplativije seći šume nego ih sačuvati,“ izjavio je Tejlor, naglašavajući potrebu za hitnim delovanjem i donošenjem konkretnih strategija za zaštitu šumskih resursa. Ovaj izveštaj ukazuje na urgentnu potrebu da svetski lideri preuzmu odgovornost i preduzmu akciju kako bi se sprečio dalji gubitak šuma, koji ne samo da utiče na biodiverzitet planeta, već i na globalni klimatski sistem.
U svetlu ovih novih podataka, organizacije za zaštitu životne sredine i vlade širom sveta suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u očuvanju i obnovi šumskih površina. Izveštaji poput ovog predstavljaju važan poziv na buđenje, ukazujući na to da klimatske promene i ljudske aktivnosti nastavljaju da ugrožavaju jedne od najdragocenijih ekosistema na planeti.
Šume igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja Zemlje, pružajući staništa brojnim vrstama i funkcionišući kao prirodni filteri vazduha. Kako se situacija pogoršava, svet je suočen s pitanjem: koliko smo spremni da ulažemo u budućnost naših šuma, i kako možemo transformisati trenutne politike kako bismo zaštitili našu planetu?
