BRISEL – Rezerve gasa u evropskim podzemnim gasnim skladištima (PGS) pale su ispod 40 odsto prvi put u poslednje tri godine, prema izveštaju organizacije „Gas Infrastructure Europe“ (GIE). Ova situacija izaziva zabrinutost među evropskim zemljama, koje se suočavaju sa izazovima u snabdevanju gasom, posebno u kontekstu aktuelne grejne sezone.
Od početka grejne sezone, koja je započela 29. oktobra 2024. godine, stope povlačenja gasa iz evropskih skladišta dostigle su značajan nivo od oko 61,5 milijardi kubnih metara. Ovaj višak potrošnje ukazuje na sve veću potrebu za gasom tokom hladnijih meseci, kada se povećava potražnja za grejanjem. GIE izveštava da je potrošnja gasa iz PGS-a u zemljama Evropske unije tokom februara, zaključno sa 25. februara, iznosila 452 miliona kubnih metara.
Ovo smanjenje rezervi gasa dolazi u trenutku kada su evropske zemlje svesne svoje zavisnosti od spoljnog snabdevanja energijom, posebno kada su u pitanju tehnologije i infrastruktura neophodne za efikasnu distribuciju i korišćenje gasa. Štaviše, geopolitička situacija u svetu dodatno komplikuje pitanja snabdevanja, posebno u svetlu nedavnih sukoba i klimatskih promena koje utiču na proizvodnju i transport energenata.
U poslednje tri godine, evropska gasna tržišta su doživela brojne promene i izazove. Pandemija COVID-19, a zatim i rat u Ukrajini uzrokovali su velike poremećaje u snabdevanju i potražnji, što je primoralo mnoge zemlje da preispitaju svoje strategije energetske nezavisnosti. U tom kontekstu, smanjenje gasa u sredstvima za skladištenje može značiti da se evropske zemlje suočavaju sa potrebom da brže pronađu alternativne izvore snabdevanja, uključujući obnovljive izvore energije i diversifikaciju svojih energenata.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakva situacija mogla da dovede do povećanja cena gasa i energenata na evropskom tržištu. Veća potražnja za gasom u jednom trenutku može izazvati nestašicu, što će doprineti daljem povećanju cena, a time i inflaciji u evropskim zemljama. U takvim scenarioima, posebno su pogođeni domaćinstva i mala preduzeća koja zavise od pristupačne energije za svoj svakodnevni rad.
Resursi i strategije da se ublaže ovakvi efekti već se razmatraju na nivou Evropske unije. Članice EU razgovaraju o mogućim merama koje bi mogle uključivati jaču saradnju između zemalja članica u pogledu snabdevanja gasom, kao i povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije. Osim toga, mnoge zemlje razmatraju proširenje postojećih gasovoda i infrastrukturne projekte koji bi omogućili brži i pouzdaniji transport energenata.
U narednim mesecima, nadležni u EU biće pod pritiskom da brzo reaguju na ovu krizu i da pronađu rešenja koja će obezbediti stabilnost snabdevanja gasom i energetsku bezbednost. Povećanje kapaciteta za skladištenje, i diversifikacija izvora snabdevanja postaju prioriteti kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
U zaključku, trenutna situacija sa padom rezervi gasa ispod 40 odsto u evropskim skladištima predstavlja ozbiljan izazov za EU. Kako se grejna sezona nastavlja, važno je da zemlje članice razviju strategije koje će im omogućiti da se nose sa ovim problemima, osiguraju stabilnost snabdevanja i minimiziraju posledice po potrošače. U suprotnom, Evropu bi mogli čekati teški meseci sa visokim troškovima energije i potencijalnim nestašicama.
