Premijera predstave „Režim isceljenja“ Tanje Šljivar u režiji Đorđa Nešovića zakazana je za 30. oktobar u 20.30 časova na sceni „Petar Kralj“. Ova predstava predstavlja drugi deo zamišljene trilogije koja se bavi savremenim režimima življenja. Prvi deo, „Režim ljubavi“, analizira ljubavno-seksualne odnose i veoma je uspešno igran na repertoaru već sedam godina. S druge strane, „Režim isceljenja“ je komedija koja se fokusira na strah od prolaznosti, opsesiju zdravljem i večnim životom. Postavka se odigrava u postapokaliptičnoj budućnosti koja na ironičan način odražava savremene fenomene.
U središtu radnje je Pacijentkinja, lik koji simbolizuje savremenog čoveka koji neprekidno traži isceljenje. Njena potraga za hormonalnim balansom i ljubavlju može se shvatiti kao metafora za široku paletu osobina i želja ljudi danas. U društvu koje se suočava sa preprekama svake vrste, Pacijentkinja se ponovo vraća u isti krug preispitivanja i neuspeha. Predstava otvara pitanje naših savremenih potrage za isceljenjem kroz različite mehanizme kao što su hrana, vera, terapije, astrologija, sport, lekovi i drugi rituali. Iako se mnogi trude da pronađu svoj put do zdravlja ili sreće, ostaje pitanje da li je neku od tih opcija moguće upotrebljavati kao dugoročno rešenje.
Cast predstave uključuje Nataliju Stepanović, Draganu Đukić, Ivana Jevtovića i Marka Grabeža, dok su dramaturškinja, scenografkinja i kostimografkinje, kao teška imena u pozorištu, pridoneli stvaranju jedinstvenog umetničkog dela. Isidora Milosavljević je zadužena za dramaturgiju, dok su Lara Bunčić, Maja Mirković i Biljana Tegeltija Bojanić radile na scenografiji i kostimima. Muzika koju je komponovala Marija Balubdžić, zajedno s dijalogom koji oblikuje dr Dijana Marojević, doprinosi ukupnom iskustvu predstave.
„Režim isceljenja“ je četvrti komad Tanje Šljivar postavljen u Ateljeu 212. Njena prva drama „Pošto pašteta?“ postigla je veliki uspeh i trajala nekoliko sezona, nakon čega su usledile i druge predstave poput „Režim ljubavi“ i „Kao i sve slobodne devojke“. Ova kontekstualizacija njene umetnosti ukazuje na njen neprekidan rad na temama koje su relevantne i bliske savremenom društvu.
Tema prolazности i večnog traganja za isceljenjem nije samo veoma lična, već i univerzalna. U vremenu kada se često suočavamo sa stresom i izazovima, predstava se dotiče srži ljudskog postojanja. Način na koji se likovi bore sa svojim unutarnjim demonima oslikava širi fenomen savremenog doba. Tokom predstave, publika lako može prepoznati svoje sopstvene strahove i dileme u likovima, što dodatno pojačava emocionalni uticaj.
Postavkom u postapokaliptičnom svetu, „Režim isceljenja“ daje kritičku percepciju trenutne stvarnosti. Ova distopijska vizija prikazuje kako društvo reaguje na krize i kako se pojedinci snalaze u svetu punom nesigurnosti. Predstava istražuje i ironiju zahteva koje društvo postavlja pred pojedinca — da izgleda savršeno, da bude neprekidno srećan i da bude zdrav.
Kroz humor i sarkazam, Šljivar otvara diskusiju o ozbiljnim temama uz pomoć zabavne i provokativne estetike. Publika je pozvana da preispita vlastite vrednosti i pristupe životnim izazovima. U tom svetlu, „Režim isceljenja“ ne postavlja samo humoristične komentare, već i ozbiljna pitanja o tome kako se nosimo sa vlastitim strahovima i nesigurnostima.
Predstava je, kao i njen prethodnik, dokaz umetničke snage Tanje Šljivar i njenog talenta da umesto praznih fraza stvara pravilan kontekst za razmišljanje o važnim pitanjima koja muče savremenika. U tom smislu, „Režim isceljenja“ se postavlja kao neizostavna tačka diskusije o stanju društva danas i načinu na koji se pojedinci bore sa sveprisutnim osećajem nemoći.
