Atlantska dijeta je nova popularna dijeta koja je sada tema mnogih istraživanja. Ova dijeta je veoma slična mediteranskoj ishrani, ali se fokusira na ishranu severne Španije i Portugala. Ispostavilo se da ovaj plan ishrane bogat ugljenim hidratima i mlečnim proizvodima može imati slične zdravstvene prednosti kao i mediteranska ishrana.
Atlantska dijeta se fokusira na mnoštvo namirnica koje povećavaju dugovečnost kao što su maslinovo ulje, pasulj, morski plodovi, pa čak i malo vina. Slična je mediteranskoj ishrani, koja se rangira kao jedan od najzdravijih načina prehrane, naglašavajući uglavnom neprerađenu celovitu hranu. Ali atlantska dijeta sadrži još više ugljenih hidrata, posebno integralne žitarice i skrobnu hranu poput hleba, testenine i krompira. Preporučuje se šest do osam porcija ovih obroka dnevno. Takođe, uključuje sir i druge mlečne proizvode, uz nemasno meso i crveno meso u umerenim količinama.
Najnovija istraživanja s Univerziteta Santjago de Kompostela u španiji pokazala su da je atlantska dijeta korisna za zdravlje metaboličkog zdravlja. Istraživači su pratili 231 porodicu iz ruralnih područja Španije tokom šest meseci, analizirajući njihovo metaboličko zdravlje pomoću merenja kao što su težina, nivo holesterola i krvni pritisak. Polovina učesnika je nasumice raspoređena da prati tradicionalnu atlantsku ishranu, a za to su im bili obezbeđeni hrana, časovi kuvanja i drugi resursi. Druga polovina je dobila instrukcije da prati svoje uobičajene obrasce ishrane. Kad je isteklo kraja šest meseci, ljudi na atlantskoj ishrani imali su 68 odsto manje šanse da razviju metabolički sindrom, skup zdravstvenih problema kao što su rizični nivoi holesterola, koji mogu povećati šanse za srčane bolesti, moždani udar ili dijabetes. Takođe su imali uži struk i manje je verovatno da će imati visok nivo stomačne masti u poređenju sa svojim vršnjacima koji nisu pratili dijetu.
Iako je atlantska dijeta korisna u prevenciji metaboličkog sindroma, izgleda da ne utiče na specifične zdravstvene mere kao što su krvni pritisak ili nivo šećera u krvi. Za sada, istraživači su otkrili da su ključni faktor u zdravstvenim prednostima bili učesnici koji su pratili ishranu kao porodica. Takođe, postoji dokazi koji sugerišu da socijalna podrška može olakšati stvaranje zdravih navika i njihovo održavanje. Iako je ovo istraživanje prva studija koja se bavila atlantskom dijetom, potrebno je više istraživanja i potvrda da bi se otkrilo kako ova dijeta funkcioniše i ko bi mogao imati koristi.
U zaključku, atlantska dijeta se ogromnim delom zasniva na konzumaciji cele hrane bogate hranljivim sastojcima, što može imati mnoštvo prednosti za zdravlje i dugovečnost. Bilo da se odlučite da pripremate više mediteranskih obroka, da kupujete u stilu ishrane „plavih zona“ ili se odlučite za atlantsku ishranu, važno je da vodite računa o ishrani i unosite raznovrsne i kvalitetne namirnice. Ova istraživanja naglašavaju važnost dijete bogate hranljivim sastojcima, a atlantska dijeta može biti odličan izbor za sve one koji uživaju u morskim plodovima, integralnim žitaricama i mlečnim proizvodima.
