U danima koji su iza nas, svedočili smo kulminaciji protesta studenata koji su se organizovali u okviru blokade. Ova kulminacija se sastojala iz dva odvojena čina, ali koja su bila na istoj strani. Prvi čin obeležila je izjava jednog urednika s RTS-a koji je želeo propasti svojim neistomišljenicima, dok se drugi čin fokusirao na Dijanu Hrku i njene navijačke uloge. O tome kako je krenula emocionalna priča jedne majke, koja je na početku bila iskrena i snažna, a završila se prostaklukom, govore kolumnisti sa Euronews Srbija, Filip Rodić, Muharem Bazdulj i Ivan Radovanović.
Rodić objašnjava da je ta emocija ožalošćene majke i dalje prisutna, iako je splasnula. On ističe da se ta emocija sada mora podići kako bi se ponovo angažovao javnost, koristeći simbol majke, koji je moćan i protiv kojeg je teško nastupati. „Ožalošćena majka izaziva snažnu reakciju“, napominje Rodić i dodaje kako se u ovom kontekstu emocija često koristi za manipulaciju.
U međuvremenu, Rodić primećuje da je prostakluk prisutan tokom čitavog procesa. „Možda se intenzitet pristojnosti i prostakluka menja, ali oni su uvek tu. Na početku protesta dominirali su mirniji tonovi, a vremenom su se ti tonovi promenili, rastući agresijom, što se kosilo s većim prostaklukom“, kaže on. Postavlja pitanje o gubitku zamajca protesta, te ukazuje na smanjenje podrške koja je prisutna pre nekoliko meseci.
Muharem Bazdulj dodaje da su mediji ključna komponenta u ovim događanjima. „Protesti i situacije kao što su ovi dolaze do ljudi pretežno zahvaljujući medijima. Kako bi inače znali za ta dva slučaja, ako ih niste videli uživo? Mediji su ih pretvorili u glavnu temu, a to je uglavnom problem“, kaže Bazdulj. On užasnut konstatira da su se mediji u velikoj meri okrenuli ka senzacionalizmu, upoređujući to s pojmom umnog prosvetljenja koje dolazi sa razvojem novih tehnologija.
Ivan Radovanović dodaje da je video snimak navijačkog ponašanja Dijane Hrke video na vesti i ocenjuje ga kao neprimeren. „Pogledao sam snimak na sajtu ‘Danasa’, gde je naslov bio da Dijana Hrka drži govor, dok su je zapravo pratili navijači. To je potpuno novo ponašanje koje nikada ranije nije viđeno u ovom obliku“, naglašava Radovanović.
On dalje objašnjava kako se trenutno prostakluk smatra vrednošću. „Prostakluk se ovde proglašava za nekakvu vrednost. Ustvari, neki anonimni profesor piše o tome kako bi da se studentska lista naziva po Dijani Hrki“, dodaje Radovanović, kritikujući situaciju u kojoj se degradira moral i inteligencija.
Ceo razgovor se dotiče šireg problema savremene društvene dinamike, u kojoj se oseća pomak ka prostakluku i manjak empatije. „Oseća se da je pristojnost zamenjena nečim što se često banalizuje i trivijalizuje, nasuprot nekim ozbiljnijim vrednostima i idejama“, zaključuje Radovanović.
Mediji, kao najvažniji faktor u oblikovanju javnog mnjenja, nastavljaju da igraju ključnu ulogu u propagiranju ovakvih događaja, dok društvo beleži sve više osećaja frustracije i besa. Ova situacija nije samo odraz trenutnog stanja u društvu, već i signal da je potrebno preispitati vrednosti koje se promoviraju i prihvataju kao astralne. U svetu gde se navijačka atmosfera meri kao vrednost, važno je postaviti pitanja o budućnosti protestnih pokreta i o tome koje će vrednosti zaista prevladati.
