Roditelji iz Perta, Australija, osuđeni su za zlostavljanje svoje 16-godišnje ćerke, čije je zdravlje bilo ozbiljno ugroženo zbog njihovog nekonvencionalnog načina vaspitanja. Kako se ispostavilo, roditeljski pristup je doveo do godina izgladnjivanja, jer su verovali da treba da zadrže svoju ćerku u detinjstvu, s obzirom na to da su je prisiljavali da se ponaša kao malo dete, čak do te mere da su je izlagali i fizičkoj patnji.
Tokom godina, pažnju trenera baleta, kod kojeg je devojčica pohađala časove, privuklo je njeno mršavo telo. Naime, devojčica je izgledala znatno mlađe od svojih vršnjaka. U tom trenutku, trener je uočio da je ona premršava za svoje godine, budući da je imala izgled deteta prečnika deset godina. Roditelji su na upit svakako pružali objašnjenja, tvrdeći da je devojčica prevremeno rođena i da se njen fizički izgled može objasniti prirodnim karakteristikama i veganskom ishranom. Međutim, čak i bez ovog opisa, trener je sumnjao da roditeljske tvrdnje nisu utemeljene.
Devojčica je uglavnom bila školovana kod kuće i činilo se da su časovi baleta bili jedini trenutci kada je mogla da se druži sa drugim adolescentima. Na suđenju su predstavljeni dokazi koji su otkrili neobične sklonosti i interesovanja za devojčicu koja je trebalo da se priprema za život kao tinejdžerka. Naime, volela je da se igra sa plišanim igračkama i gledala je crtane filmove za decu predškolskog uzrasta. Takođe, roditelji su bili odgovorni za njene osnovne potrebe, kao što su pranje zuba ili odlazak u toalet, a majka joj je svakodnevno češljala kosu i pomagala da se oblači, iako je to bilo neprihvatljivo za devojčicu tog uzrasta.
Kada su vlasti konačno bile obaveštene o stanju devojčice, njen otac nije dozvolio socijalnim radnicima da uđu u njihov dom, uprkos brojnim pokušajima da dobiju pomoć. Tek kada su roditelji na kraju popustili i odveli je kod lekara, otkriveno je da devojčica teži samo 27 kilograma, što odgovara težini osmogodišnjaka. Lekar je upozorio da je njena ekstremno niska težina dovodi u rizik od srčane insuficijencije i zahteva hitno bolničko lečenje.
Roditelji nisu reagovali na preporuke stručnjaka, a devojčica je primljena u dečiju bolnicu u Pertu tek nekoliko dana kasnije, nakon pretnje od Odeljenja za dečju zaštitu. Tokom 54 dana provedenih u bolnici, uspostavljen je dobar odnos između devojčice i osoblja, koje je primetilo da se ona psihološki i emocionalno razvija nakon što je bila izložena adekvatnoj nezi i podršci. Njene roditelje su opet upozorili na njen ozbiljan zdravstveni status, no oni su nastavili da negiraju bilo kakve probleme.
I nakon boravka u bolnici, devojčica je premešena kod rođaka dok je bila pod zaštitom države, a kasnije se vratila roditeljima kada je napunila 18 godina. Prilikom suđenja, majka je pokušala da pozove ćerku kao svedoka, ali je ona doživela napad panike i nije svedočila. U pismu koje je podnela sudiji, izjavila je da se oseća odgovornom za njihove postupke i nevolje u kojima su se našli njeni roditelji.
Na kraju, otac je osuđen na šest i po godina zatvora, dok je majka dobila pet godina zatvora. Ova situacija bila je izuzetno emotivna i komplicirana, pokazavši mračnu stranu roditeljske kontrole i neadekvatnog vaspitanja, koje može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje deteta. Devojčica, sada preživela, ostaje da se nosi sa posledicama svog traumatičnog iskustva.
