Filolog Nina Ćeklić je večeras izjavila da roman „IX rukovet“ autora Filipa Gajića možda neće privući mnogo čitalaca, ali da će u svakom slučaju ostaviti svoj trag. Ova ocena je data tokom predstavljanja romana u izdanju književne kuće Bukbridž, a događaj je održan u punom Klubu Radio-televizije Srbije.
Ćeklić je istakla da roman pripada vrsti koju je Branko Lazarević nazvao dubinskim romanom ili dubinskom književnošću. Posvetila se upravu onim delima koja nisu u centru pažnje, ali nose duboke i značajne poruke koje mogu da rezoniraju sa čitaocima, bez obzira na njihov broj. Dubinsko pisanje je specifično po tome što traži od čitaoca da razmišlja i analizuje, pružajući mu mogućnost da istražuje slojeve značenja, kao i složenost ljudskih emocija i odnosa.
Nina Ćeklić je takođe podelila svoje iskustvo rada sa Gajićem, otkrivši da je imala priliku da pregleda rukopis i primeti da je autor nekoliko puta menjao naslove, strukturu i imena likova. Ovaj proces prepravki ukazuje na to koliko je Gajić bio posvećen svojom delu i koliko je želeo da postigne željeni umetnički izraz. Ćeklić je napomenula da ovo zapravo nije prvi put da je Gajić izdao roman, što dodatno doprinosi kompleksnosti njegovog stvaralaštva.
Upravo ta predanost detaljima i istraživanju dubine ljudske psihe čini „IX rukovet“ delom koje bi moglo da pronađe svoje mesto u literarnim krugovima, čak i ako ne postane bestseller. Gajić, poznat po svom radu u pozorištu i filmu, donosi svoj umetnički pristup i u književnosti, što može otvoriti nove dimenzije u razumevanju i interpretaciji njegovog dela.
Sam naslov romana „IX rukovet“ može izazvati radoznalost, na šta Ćeklić takođe skreće pažnju. U ovom kontekstu, rukovet se često može tumačiti kao simbol sakupljanja, veze ili skupine, a broj devet može imati različita kulturna i simbolička značenja. Ova višeznačnost može ponuditi čitaocima bogato tlo za interpretaciju i raspravu.
Ćeklić je naglasila i važnost dubinske književnosti u savremenom svetu, gde brza konzumacija informacija često nadvladava duboku analizu. U moru sadržaja koji svakodnevno prolazi kroz naše ruke, dela poput „IX rukovet“ podsećaju nas na značaj dubljeg razmišljanja i emocionalnog povezivanja s pričama i likovima.
Na događaju je takođe bilo reči o samoj književnosti kao refleksiji društva. Kroz prizmu Gajićevog rada, Ćeklić je sugerisala da roman može da bude ogledalo u kojem se odražava savremena svakodnevica, kao i unutrašnji sukobi pojedinca. Ova vrsta književnosti bavi se univerzalnim temama koje, uprkos različitim okolnostima u kojima ljudi žive, ostaju relevantne.
Na kraju, predstavljanje romana pružilo je priliku i za razgovor o ulozi pisaca u savremenom društvu. Gajić, kao umetnik koji se kreće kroz različite medije, možda svojim delom može poslužiti kao inspiracija i podsticaj drugim piscima da istražuju granice svoje kreativnosti i da se usude da iznesu hrabre i često izazovne teme.
U svetlu svega ovoga, „IX rukovet“ deluje kao izazovan doprinos savremenoj književnosti, pružajući prostor za razmišljanje i diskusiju, čak i ako ne osvoji široku publiku. To je delo koje, prema Ćeklićevoj, može ostati u umovima i srđama čitalaca, pozivajući ih da se suoče sa sopstvenim emocijama i mislima kroz priče koje će im ostati u sećanju.
