Ukrajinski i evropski lideri izrazili su zabrinutost povodom ponašanja ruskog predsednika Vladimira Putina, smatrajući da on odugovlači u dijalogu o miru, verujući da vreme deluje u njegovu korist. Američki državni sekretar Marco Rubio, nakon sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu, istakao je da je nedavno imao razgovore sa izaslanikom ruskog predsednika, dodajući da je poslao jasnu poruku „da Rusiji vreme otkucava“.
Rubio je naglasio kako je vreme za postizanje mira кратко i očekuje konkretne korake od strane Moskve. „Biće jasno da li Rusija želi mir ili ne“, dodao je Rubio, istovremeno napominjući da to nije pretnja, već stav aktuelne administracije. Ukrajinski lideri, zajedno sa svojim evropskim partnerima, ne misle da je Putin iskren u svojim namerama oko mirovnog sporazuma. Oni su skeptični, smatrajući da ruski predsednik odugovlači dok veruje da može čekati bolje prilike.
Pored Rubia, istaknuti američki zvaničnik Steve Witkoff, koji je više puta razgovarao sa Putinom, naglasio je da je Rusija, „naravno, zainteresovana za mir“, ali pod uslovima koji odgovaraju Moskvi. Izvori iz NATO-a dodali su da postoje jasno definisani uslovi pod kojima bi Rusija bila spremna na pregovore, ali je teško pronaći zajednički jezik, posebno kada su u pitanju energetski ciljevi.
U poslednja dva meseca, Rubio je održao sastanke u Saudijskoj Arabiji sa najvišim zvaničnicima iz Rusije i Ukrajine, pokušavajući da otvori put za prekid vatre i dugoročni mirovni sporazum. Ovi razgovori su naišli na izazove, jer su zvaničnici iz NATO-a naglasili da trenutna situacija na terenu ne daje naslutiti promene u ruskoj politici prema Ukrajini.
Visoki zvaničnici NATO-a također su ukazali na probleme u postizanju dogovora o konkretizaciji uslova za prekid vatre. Iako je nedavno postignut dogovor o primirju, fokusiran na smanjenje napada na energetske infrastrukture, još uvek nisu definisani specifični energetski ciljevi koji bi bili zabranjeni za napade, što otežava dalja pregovaranja. Bez obzira na to, Rusija pokazuje spremnost za razgovor, ali ostaje pitanje točnosti njihovih namera.
Sastanak NATO-Ukrajina održan je u Briselu, a ministarstva spoljnih poslova razgovarala su o jačanju podrške Ukrajini. Međutim, postignut je minimalan napredak kada su u pitanju dugoročne bezbednosne garancije koje su SAD do sada odbijale da pruže Ukrajini. To ostavlja pitanje budućnosti sigurnosnog aranžmana u regionu, jer Ukrajina traži jaču podršku od svojih zapadnih partnera.
Kao dodatak ovom kontekstu, Putinov izaslanik Kiril Dmitrijev nedavno je komentarisao kako je dogovoreno primirje znak uspeha i prvi korak ka deeskalaciji konflikta, ali visoki NATO zvaničnici ukazuju da su ti signali još uvek justifikovana retorika. Ističu da je potrebno razdvojiti volju za pregovorima od stvarnog napretka na terenu i očiglednog stanja.
U ovom trenutku, jasno je da put ka mirovnom rešenju nije jednostavan. Iako postoje signali koji sugerišu otvorenost za razgovore, mnogi u američkim i evropskim krugovima ostaju skeptični prema Putinovim namerama. Bez obzira na sve, vreme će pokazati da li će se put pronaći kako bi se okončao trogodišnji rat koji je ostavio mnoge posledice na region i globalnu bezbednost. Diplomatske napore je neophodno nastaviti, ali sa više opreza u pogledu iskrenosti i intentions strane Moskve.
