Rusija je danas u Dohi najavila planove za bezuslovno ukidanje svih sankcija protiv Sirije, što je potvrdio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Ova izjava je stigla u trenutku kada se međunarodni pritisak na Siriju nastavlja, a sankcije su važan deo tog pritiska. Lavrov je tokom razgovora u okviru UN naglasio kako su te sankcije štetile ne samo bivšem predsedniku Sirije Bašaru al Asadu i njegovoj vladi, već i širem društvu u zemlji.
„Zalazimo u svetlo singala da se hitno ukinu sve sankcije koje još uvek postoje. Nisu to mere koje pogađaju samo vladu, već i obične ljude, čime se dodatno pogoršava situacija u zemlji koja je već pogođena ratom i humanitarnom krizom“, rekao je Lavrov, prenosi agencija RIA Novosti.
Rusija se uključila u sirijski sukob 2015. godine i od tada je pružila značajnu podršku Asadovoj vladi, kako vojnim tako i političkim sredstvima. Gubeći nekadašnje teritorije na severu zemlje, kao i dodajući dodatne tenzije u regionu, Moskva nastoji da povrati svoj uticaj u srednjem Istoku putem podrške Asadovom režimu.
Jedan od glavnih ciljeva Rusije je da proces tranzicije, koji je započet u Siriji nakon višegodišnjeg sukoba, ne dovede do novih građanskih sukoba i da ostane pod kontrolom. „Naša je obaveza da pomognemo sirijskom narodu u izgradnji stabilnosti i mira, i očigledno je da bez ukidanja sankcija to neće biti moguće“, dodao je Lavrov.
U međuvremenu, mnogi analitičari upozoravaju da bi ukidanje sankcija moglo obeshrabriti napore za postizanje istinskog političkog rešenja u Siriji, dok bi moglo osnažiti vladu Bašara al Asada. Međunarodna zajednica je podeljena u pogledu pristupa rešavanju krize, a neka zapadna zemlja i dalje smatra da Asad ne bi trebao da bude deo budućeg političkog rešenja.
Postoji i zabrinutost da bi ukidanje sankcija omogućilo Siriji pristup međunarodnim tržištima, što bi moglo ojačati finansijsku stabilnost režima, dok bi lokalni stanovnici mogli nastaviti da pate zbog ostalih oblika represije, kao i humanitarnih izazova. Brojni sirijski građani žive u teškim uslovima, što dodatno komplikuje postkonfliktnu obnovu zemlje.
S obzirom na situaciju, jasno je da postizanje jedinstvenog stava unutar UN-a oko sirijske krize ostaje izazov. Na diplomatskom nivou, mnoge zemlje su osudile rusku intervenciju u zemlji, ali i zatvaranje očiju na kršenja ljudskih prava koja se odvijaju pod Asadovim režimom.
U svetlu ovih dešavanja, Lavrov je takođe istakao da će Rusija nastaviti da neguje pozitivne bilateralne odnose sa Sirijom, tražeći nove načine za pomoć u obnovi infrastrukture. Srpska i ruska politika prema Siriji se prepliću, a odnosi dve zemlje su tradicionalno bliski. Šef ruske diplomatije otkrio je da su Moskvi i Damasku potrebne dalje konsultacije kako bi se poboljšao životni standard sirijskog stanovništva.
Prema nekim procenama, nakon više od decenije sukoba, sirijska ekonomija je devastirana, a milioni ljudi se suočavaju sa problemima poput nedostatka hrane, medicinske nege i pristupa osnovnim uslugama.
Da bi se postigla održiva budućnost za Siriju, ključno pitanje ostaje kako uravnotežiti međunarodnu podršku, unutrašnje tenzije i potrebu za obnovom zemlje. Ove teme će nesumnjivo ostati u fokusu međunarodne zajednice dok se nastavljaju pregovori o budućnosti Sirije.
