Neki stručnjaci smatraju da je Rusija izgubila oko 10 posto svoje flote ratnih aviona, uzimajući u obzir ukrajinski napad od vikenda i ranije gubitke tokom rata. Prema procjenama zapadnih vojnih stručnjaka, Rusija će trebati godine da nadomjesti svoje nuklearne bombardere koji su pogođeni ukrajinskim dronovima. Ovaj incident dodatno usporava program modernizacije koji je već u zaostatku.
Satelitski snimci pokazuju nekoliko potpuno uništenih letjelica u udaljenim područjima Sibira i Arktika, no postoje različite procjene o broju uništenih ili oštećenih bombardera. Američki dužnosnici navode da je oko 20 ratnih aviona pogođeno, pri čemu je 10 uništeno, dok ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski govori o višim brojkama.
Uprkos tim procjenama, ruska vlada je odbacila navode o uništenim avionima i istaknula da će šteta biti sanirana. Međutim, vojni blogeri unutar Rusije ukazuju na značajne gubitke i optužuju vojnu komandu za nedostatak pažnje.
Napadi, koji su pripremani 18 meseci kao deo obaveštajne operacije „Paukova mreža“, izvršeni su upotrebom dronova koji su prokrijumčareni u kamionima blizu vojnih baza. Iako su ti napadi doneli simboličku štetu Rusiji, stručnjaci ističu da to neće značajno uticati na njene nuklearne sposobnosti koje su već zasnovane na drugim sistemima.
U pitanju su konkretno bombarderi Tu-95MS Bear-H i Tu-22M3 Backfire, koji su korišćeni za napade na ukrajinske gradove i vojne ciljeve. Justin Bronk iz londonskog think-tanka RUSI procenjuje da je Rusija na početku invazije imala flotu od 50 do 60 Bear-H i oko 60 Backfire bombardera, zajedno sa dvadesetak modernizovanih Tu-160M Blackjack aviona. Njegova analiza ukazuje na to da će gubici dodatno opteretiti ruske vojne snage, koje već funkcionišu na maksimumu.
Zamena gubitaka će biti problematična. Avioni Bear i Backfire su dizajnirani u vreme Sovjetskog Saveza i više od decenije nisu u proizvodnji. Stručnjak za vazduhoplovstvo Douglas Barrie naglašava da je malo verovatno da će se proizvoditi slični avioni. Takođe, nejasno je da li Rusija ima iskoristive rezervne delove, posebno s obzirom na zapadne sankcije koje su ograničile uvoz ključnih komponenti za avijaciju.
Rusija se, međutim, fokusira na modernizaciju svoje flote Blackjack bombardera. Predsednik Vladimir Putin nedavno je pružio podršku ovom projektu, naglašavajući spremnost avioni za upotrebu. No, produkcija novih Blackjack modela napreduje sporo, a postoje izveštaji da se godišnje proizvede samo četiri aviona. Razvoj nove generacije ruskih bombardera, poznatih kao PAK DA, takođe kasni, dok probni letovi ne treba da počnu pre 2026. godine.
Prema Hansu Kristensenu, direktoru Projekta nuklearnih informacija, Rusija ima problem s ubrzanjem svojih planova proizvodnje zbog drugih važnih odbrambenih projekata, uključujući interkontinentalne balističke rakete Sarmat. Stručnjaci iz RUSI nisu optimistični u pogledu sposobnosti Moskve da ubrza proizvodnju novih bombardera u narednih pet godina, pominjući budžetske manjkove i ograničenja u materijalu i tehnologiji usled sankcija.
S obzirom na sve ove izazove, sudbina ruskih bombardera ostaje neizvesna, a budućnost njihove flote je pod znakom pitanja. Dok rat traje, Rusija će se suočavati sa značajnim izazovima u održavanju i modernizaciji svoje avijacije, što može dodatno uticati na njene vojne sposobnosti.
Sve u svemu, trenutna situacija ukazuje na to da će Rusija morati da preispita svoje vojne strategije i resurse ako želi da povrati izgubljenu moć u vazdušnom domenu. Gubici u floti, zajedno sa ekonomskim i infrastrukturnim izazovima, mogu značajno promeniti dinamiku rata u Ukrajini i šire zadovoljstvo ruske nacije.
