U poslednjih nekoliko dana, situacija u regionu Istočne Evrope postala je napetija zbog ruske vojne aktivnosti koja uključuje bespilotne letelice. Moldavija je izvestila da su ruski dronovi, konkretno tipa Shahed, koji su bili usmereni na ukrajinsku infrastrukturu, ulijetali u njen zračni prostor. Ovo je izazvalo veliku zabrinutost u zemlji, a slične incidenate prijavila je i Rumunija, članica NATO-a.
Moldavska predsednica Maja Sandu, poznata po svojoj proevropskoj orijentaciji, reagovala je na situaciju putem društvenih mreža, osudivši ponašanje Rusije. Ona je istakla da „dronovi Shahed eksplodirali na našem tlu“, ukazujući na to da Moskva ne poštuje međunarodne granice i pravila. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada su vlasti Moldavije potvrdile da su se dve bespilotne letelice srušile na poljima u južnom delu zemlje, u blizini granice s Ukrajinom. Havari dronova nisu prouzrokovale povrede, ali su otkriti ostaci na još jednom mestu, što ukazuje na ozbiljnost situacije.
Moldavska vlada brzo je reagovala, pozivajući ruskog ambasadora Olega Ozerova na hitan sastanak. Tokom ovog sastanka, Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije oštro je protestovalo zbog incidenata, nazivajući ih „neprihvatljivim“ i naglašavajući da učestali preleti ruskih bespilotnih letelica predstavljaju rastući rizik za regionalnu stabilnost.
Pored toga, Moldavija planira da zatvori Ruski kulturni centar u Kišinjevu kao meru pritiska, rekavši da ova institucija, otvorena 2009. godine, više ne odražava trenutne odnose između dve zemlje. Moldavska vlada ima nameru da smanji rusku diplomatsku aktivnost u zemlji, a kao deo ove strategije, tokom leta 2023. godine protjerano je 45 ruskih diplomata.
Sa druge strane, Rumunija, koja je zbog nosača raketa smeštenih u blizini njenih granica postala dodatno zabrinuta, pozvala je ruskog izaslanika na razgovor nakon pronalaska ostataka dronova Shahed opremljenih eksplozivom. Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da „ti nezakoniti i neodgovorni napadi moraju prestati“ i naglasilo da Rumunija zadržava pravo na preduzimanje neophodnih mera za zaštitu svog zračnog prostora.
Ovi događaji dešavaju se u kontekstu kontinuiranih napada Rusije na ukrajinske luke u blizini Rumunije i Moldavije, što dodatno komplikuje situaciju u regionu. Iako su ministri istočnog krila NATO-a započeli razgovore o mogućem kolektivnom odgovoru, alijansa je za sada procenila da ne postoje dokazi da su ove akcije namerni napadi na članice NATO-a.
Moldavija, koja se suočava sa brojnim izazovima usled ruske agresije u Ukrajini, nastoji da učvrsti svoje veze sa Zapadom, posebno s Evropskom unijom i NATO-om. Ova situacija dodatno naglašava složenost odnosa između Moldavije i Rusije, kao i zabrinutost susednih zemalja, dok regionalni i međunarodni akteri pokušavaju da razrade strategije za očuvanje stabilnosti i bezbednosti u istočnom delu Evrope.
S obzirom na trenutna dešavanja, Moldavija i Rumunija ostaju u stanju visoke pripravnosti, dok kontinuirane pretnje iz Rusije i dalje utiču na njihov bezbednosni okvir. U ovoj situaciji, očigledno je da će evropske i transatlantske veze postati još jače, dok će se istovremeno nastaviti pritisak na Moskvu da prestane sa destabilizujućim aktivnostima u regionu.
