Dok se američki predsednik Donald Trump i ostali svetski lideri fokusiraju na rat u Ukrajini, pojedini evropski čelnici gaje sumnje zbog aktivnosti ruske vojske duž drugih delova granice sa Evropom. Thomas Grove iz „The Wall Street Journala“ piše da se u ruskom gradu Petrozavodsku, nedaleko od finske granice, grade nove vojne baze i komandni centri za nadzor velikog broja vojnika tokom narednih godina.
Mnogi od ovih vojnika trenutno su angažovani na frontu u Ukrajini i trebaju postati okosnica ruskih snaga u eventualnom sukobu sa Sjevernoatlantskim savezom (NATO). Kremlj planira povećanje vojnog regrutovanja, modernizaciju železnice i povećanje proizvodnje oružja kako bi podržao ovu ambiciju. Finska, koja je tokom Drugog svetskog rata bila prinuđena da preda deo teritorije Sovjetskom Savezu, sada se, nakon pristupanja NATO-u, oslanja na elektronsku odbranu i bodljikavu žicu.
Trump je smatrao da su strahovi od ruskih ambicija izvan Ukrajine preuveličani. Međutim, vojni analitičari iz Rusije smatraju da su pripreme duž finske granice znakovi ruskog spremanja za mogući konflikt s NATO-om. Ruslan Puhov, direktor Centra za analizu strategija i tehnologija, izjavio je da se očekuje sukob s NATO-om kada se ruske trupe vrate iz Ukrajine.
Ruski zvaničnici su slali mešovite poruke. Dok je ministar odbrane Andrej Belousov govorio o potrebi spremnosti za sukob sa NATO-om, Putin je sugerirao da Zapad širi paniku među svojom populacijom. Rusija planira povećanje vojnog osoblja na 1,5 miliona vojnika, dok se vojne potrošnje povećava na više od šest posto BDP-a. U poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama i evropskim državama, ovo je značajno povećanje koje motiviše vojno-industrijske kompanije na proširenje kapaciteta.
Prema procenama zapadnih obaveštajnih agencija, Rusija je povećala proizvodnju tenkova i oružja do nivoa koji nije viđen pre invazije. S obzirom na to da Rusija planira povećati vojnu prisutnost duž istočnog boka NATO-a, očekuje se da bi mogla da postane brža i organizovanija u operacijama na terenu. Danska obaveštajna agencija je izdvojila mogućnost velikih sukoba u Evropi u narednih nekoliko godina, ukoliko NATO ne preuzme odgovarajuće mere.
NATO članice se snažno pripremaju, gradeći fizičke barijere i prekopavajući rovove duž svojih granica. Poljska, Estonija, Letonija i Litvanija su se povukle iz međunarodnih sporazuma o zabranama mina, smatrajući da im je potrebna jača odbrana. Poljski ministar odbrane izjavio je da je njihov cilj brzo izgraditi snažan savez i vojsku spremnu za odgovor.
Ruske aktivnosti u Evropi su viđene kao deo decenijske strategije destabilizacije Zapada, dok su obaveštajni podaci ukazivali na moguće operacije kroz koje bi Rusija mogla testirati jedinstvo NATO-a. Moguće je i testiranje na malim državama poput Estonije, koja posećuje značajnu rusku populaciju. Kako se sukobi budu odvijali, efikasnost ruskih snaga zavisiće od sposobnosti obnove snaga nakon ukrajinske invazije.
Tokom ratne propagande, Rusija se oslanja na svoja vojna nasleđa i veštine, tvrdeći pravo na veći uticaj u Evropi. Kremlj je promenio način organizacije svojih vojski, stvarajući nove vojne okruge povezane sa odbranom najvažnijih gradova kao što su Moskva i Sankt Peterburg. U Lenjingradskom okrugu planira se povećanje broja bataljona i divizija.
Rusija takođe modernizuje železnice i infrastrukturu kako bi olakšala vojno funkcionisanje. Pojačano regrutovanje vrši značajan pritisak na vojnu infrastrukturu, dok se naglašavaju velike novčane nagrade za nove vojnike. U nekim slučajevima, ljudi dobijaju čak 20.000 dolara kao bonus za potpisivanje ugovora.
Sve veće troškove na vojsci i strategije regrutovanja sugerišu da se vojska brzo menja u novu elitnu grupu unutar ruske strukture. Naime, ovi novi uslovi regrutovanja postavljaju temelje za proširenje i opremanje vojske uz granicu sa NATO-om, dok se stara oprema sve više koristi na frontu.
Kremlj namerava da do kraja godine pokaže svoje planove u redovnim vojnim vežbama. Očekuje se da će i dalje raditi na povratku Rusije za evropski sto, u nastojanju da redefiniše evropsku sigurnosnu arhitekturu kroz vojnu moć. Međutim, to takođe predstavlja izazov za NATO, koji treba da osigura svoju koherentnost dok se suočava sa sve većim pritiscima iz Moskve.
