Ove nedelje je u Šapcu održana kolonija pustovanja koja se fokusirala na promociju tradicionalnog ručnog rada, ističući njegov značaj kao dela kulturnog nasleđa Srbije. U okviru ovog događaja, izrađena je autentična srednjevekovna mapa Šapca korišćenjem tehnike pustovanja. Ova mapa je sada izložena u Etnografskom muzeju u Beogradu i biće dostupna posetiocima do 16. juna.
Organizator kolonije je Etno mreža, krovno udruženje proizvođača rukotvorina iz Srbije, koje je u partnerstvu sa NALED-om, Gradom Šapcem te ambasadama Velike Britanije i Izraela. Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a, istakla je da je mapa jedinstveni umetnički projekat koji spaja savremenu umetnost sa bogatim kulturnim nasleđem Srbije.
Jovanović je naglasila da posetioci mogu videti repliku srednjevekovne mape grada Šapca iz Nirnberške hronike Hartmana Šedela, koja datira iz 1493. godine. Mapa je izrađena od strane čuvarica tradicije iz Etno mreže, uz podršku stručnog tima, uključujući Davida Đorđevića i Jelenu Bojović, pod vođstvom izraelske umetnice Sali Kristal. Ova mapa se ne doživljava samo kao umetničko delo, već i kao simbol zajedništva i očuvanja tradicije kroz savremene izraze.
Kolonija pustovanja jesku ugostila 11 ambasadora iz različitih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Izrael, Australiju, Norvešku, Češku i mnoge druge. Među učesnicima su se našli predstavnici EU, kao i više ministara i direktora značajnih fondova i institucija. Ovaj događaj je savršeni primer međunarodnog okupljanja posvećenog očuvanju i unapređenju kulturnog nasleđa kroz saradnju.
Gradonačelnik Šapca, Aleksandar Pajić, ukazao je na važnost starih zanata i umetničkih rukotvorina kao dragocene baštine. On je naglasio da su takve kolonije ključne za ekonomsku podršku ženama, kao i za očuvanje kulturnog identiteta. Ove aktivnosti omogućavaju mladima da uče veštine od starijih i, na taj način, čuvaju tradiciju.
Cilj ovog događaja je i osnaživanje lokalnih zajednica kroz podsticanje domaće proizvodnje i očuvanje tradicionalnih zanata koji mogu da postanu osnov za poslovne i protokolarne poklone. Rukotvorine nastale u ovom okviru imaju potencijal da budu cenjene ne samo na domaćem već i na međunarodnom tržištu.
Društvena važnost ovih aktivnosti ne leži samo u ekonomskom aspektu, već i u očuvanju identiteta i tradicije koje se prenose sa generacije na generaciju. Pustovanje kao tehnika obeležava svoju dugovečnost i prilagodljivost, što potvrđuje i angažman mladih umetnika koji doprinose inovativnom pristupu.
Tokom kolonije, učesnici su imali priliku da se okušaju u različitim tehnikama izrade rukotvorina, učestvujući u radionicama koje su organizovali iskusni majstori. Ove praktične aktivnosti su omogućile učesnicima da razviju svoje veštine i steknu nova znanja.
Vrednost ovakvih događaja u budućnosti može da leži u stvaranju novih tržišnih mogućnosti, proizvoda koji se temelje na lokalnim resursima i tradiciji, kao i u očuvanju onoga što nas definiše kao društvo. Takva jedinstvena umetnička dela kao što je pomenuta mapa ne samo da obogaćuju naš kulturni prostor, već služe i kao podstrek za razvoj kreativne ekonomije u Srbiji.
Zaključno, kolonija pustovanja u Šapcu predstavlja važnu tačku na putu ka očuvanju tradicije, unapređenju umetničkog izražavanja i jačanju zajednice. Ovakvi projekti su neprocenjivi jer povezuju prošlost sa sadašnjošću, donoseći nove ideje i pristupe koji će oblikovati sutrašnjicu.
