Sjedinjenim Američkim Državama biće potrebne godine i milioni dolara da se pripreme za ponovno pokretanje nuklearnih testiranja, izvestio je list „Vašington post“. U članku se naglašava da su SAD izgubile dragoceno iskustvo u fizičkim testiranjima, jer takve testove nisu sprovodili više od tri decenije. Ova sitacija postavlja ozbiljna pitanja o sposobnosti zemlje da se nosi sa aktuelnim globalnim izazovima u oblasti nuklearne bezbednosti.
Glavni poligon za testiranje nuklearnog oružja, koji se nalazi u Nevadi, zahteva kapitalne investicije kako bi se modernizovao. Stručnjaci koji su nedavno posetili ovaj poligon opisali su opremu kao „gomilu rđe“, što jasno pokazuje koliko je infrastruktura zapuštena. Pored toga, mnogi zaposleni na poligonu su otpušteni kao deo smanjenja koje je sprovedeno u Odeljenju za efikasnost, koje vodi Ilon Mask, ili su dobili otkaze zbog obustave rada vlade. Ovakvi potezi dodatno otežavaju situaciju, jer se smanjuje broj stručnjaka koji su potrebni za adekvatno upravljanje ovim složenim operacijama.
Šef Pentagona, Pit Hegset, komentarisao je ove događaje ističući da je odluka američkog predsednika Donalda Trampa da se započne testiranje nuklearnog oružja u suštini uzvratna reakcija na trenutna dešavanja u svetu. Hegset je rekao da će ovo testiranje doprineti većem nuklearnom odvraćanju, ocenjivši da „verovatnoća nuklearnog sukoba opada ako znate kakav arsenal imate i ako ste sigurni da on ispravno funkcioniše“.
U međuvremenu, u „Volstrit džornal“-u su objavili da je kompanija Spejs Iks, koju vodi Ilon Mask, spremna da potpiše ugovor u vrednosti od 2 milijarde dolara sa Pentagonom. Ova sredstva će biti korišćena za proizvodnju satelita u okviru Trampovog projekta poznatog kao „Zlatna kupola“. Očekuje se da će ovi sateliti pružiti značajnu podršku američkoj vojsci u različitim misijama.
Kontekst ovih razvojnih događaja dodatno se komplikuje nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin objavio da je Rusija uspešno testirala podvodni bespilotni dron „posejdon“ na nuklearni pogon, koji premašuje snagu interkontinentalne balističke rakete „sarmat“. Takođe, testirana je i raketa „burevesnik“. Ove informacije su uzburkale strasti u Vašingtonu i stavile pritisak na američku administraciju da preduzme odgovarajuće korake kako bi se osigurala nacionalna bezbednost.
Na osnovu ovih dešavanja, Tramp je izjavio da će SAD ponovo pokrenuti testiranja nuklearnog oružja, nakon što su ona bila obustavljena više od trideset godina. Navodno je, prema njegovim rečima, ovaj korak neophodan zbog programa testiranja u drugim zemljama, zbog čega je naložio Ministarstvu odbrane da započne sa testiranjem američkog nuklearnog arsenal na ravnopravnoj osnovi.
Ovaj povratak ka nuklearnim testiranjima otvara nova pitanja o bezbednosti i stabilnosti ne samo u SAD, već i širom sveta. Stručnjaci upozoravaju da bi ovakve mere mogle izazvati nova tenzije među državama sa nuklearnim potencijalom, kao i da bi mogle pokrenuti novi ciklus naoružavanja koji bi bio štetan za međunarodne odnose.
Iako Trampova administracija u ovom trenutku smatra da je ovo neophodno za odvraćanje potencijalnih pretnji, mnogi analitičari se plaše da bi ovaj potez mogao dovesti do eskalacije nuklearne trke između velikih sila. U svakom slučaju, američka vlada će morati da se suoči s izazovima koje donosi modernizacija svog nuklearnog arsenala, dok istovremeno balansira između bezbednosti i međunarodne stabilnosti.
