Administracija američkog predsednika Donalda Trampa postigla je trgovinski sporazum sa Kinom tokom pregovora koji su se održali u Ženevi, kako je saopštila Bela kuća. U ovom saopštenju se naglašava da su razgovori bili „produktivni“ i da će sutra uslediti brifing na kojem će biti objavljeni detalji sporazuma, kao što je prenio Dejli mejl.
Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da je ostvaren značajan napredak u važnim trgovinskim razgovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Besent je ovog vikenda bio u Švajcarskoj gde su održani dvodnevni trgovinski pregovori sa kineskom delegacijom na neutralnom terenu. U američkoj delegaciji bio je trgovinski predstavnik Džejmison Grir, dok je kinesku stranu predvodio zamenik premijera He Lifeng.
Na diskusijama su se razmatrali načini za deeskalaciju trgovinskog rata, koji bi mogao značajno da utiče na globalnu ekonomiju. Tramp je izjavio da se postiže „veliki napredak“ u pregovorima o carinama koje su tokom proteklih meseci postale sporna tačka među dve najveće svetske ekonomije. He i Besent su se sastali u Ženevi nakon nedelja pojačanih tenzija usled povećanja carina na uvoz između SAD-a i Kine, koje su premašile 100 procenata.
Tramp je u petak izjavio da mu carina od 80 procenata na uvoz kineske robe „deluje ispravno“, sugerišući moguću promenu u pristupu američkim carinama, koje su prethodno bile postavljene na 145 procenata. Predsednik je rekao da su Kinezi pokrenuli razgovore o snižavanju carina, dok je Peking izjavio da su SAD inicirale pregovore uz napomenu da kineska politika o protivljenju američkim carinama ostaje nepromenjena.
Rojters izveštava da SAD teže da smanje svoj trgovinski deficit sa Kinom, dok Peking smatra da se radi o spoljnim mešanjima u njihovu unutrašnju politiku i insistira na tome da američka vlada snizi carine na uvoz kineskih proizvoda, naglašavajući da bi Kina morala biti tretirana kao ravnopravan partner na globalnoj sceni.
Trgovinski odnosi između dve zemlje postali su izuzetno komplikovani i obeleženi su stretnjama koje su destabilizovale tržišta širom sveta. I dok se administracija Trampa suočava sa kritikom domaćih trgovinskih lidera koji smatraju da visok nivo carina deluje kao boomerang na američku ekonomiju, Peking je dodatno naglasio važnost postizanja ravnoteže u tim poslovnim odnosima.
U svetlu ovoga, trgovinski pregovori u Ženevi mogu se smatrati prekretnicom. Odnos između ovih ekonomskih sila ima dalekosežne posledice ne samo za njihove unutrašnje ekonomije, već i za globalnu trgovinu i stabilnost. U narednim danima, predstojeći brifing u Beloj kući mogao bi pružiti dodatne informacije o uslovima sporazuma i budućim koracima koje će preduzeti obe strane.
Međutim, kao što sučni koraci do sporazuma često podložni promenama, mnogi stručnjaci smatraju da su predstojeće odluke i dalji pregovori ključni za postizanje dugotrajnog mira u trgovinskim odnosima. U vreme kada su međunarodne tenzije visoke, budućnost ovih sporazuma može značajno uticati na savremeno poslovanje i tržišne dinamike u godinama koje dolaze.
Zatvaranje formalnosti oko ovog preliminarnog sporazuma ili potpisivanje konačnog dogovora može biti važan korak ka stabilizaciji ekonomskih odnosa između SAD-a i Kine, što bi moglo doneti olakšanje i mnogim kompanijama koje su se suočavale sa poskupljenjima i smanjenjem tržišnog udela zbog prethodnih carinskih politika.
Bez obzira na to kako se situacija razvija, sada je jasno da su razgovori u Ženevi označili bitnu tačku u dugom i složenom procesu postizanja trgovinskih dogovora između dve velike globalne sile. Ove pregovore prate velike nade, ali i strahovi od potencijalnih neuspeha i ponovnog eskaliranja trgovinskih tenzija.
