Nacrt rezolucije, koji je predložila Slovenija u ime nestalnih članica Vijeća sigurnosti, dobio je 14 glasova, dok je Sjedinjene Američke Države (SAD) uložile veto na ovu inicijativu Vijeća sigurnosti Ujedinjenih nacija (VSUN). Ova rezolucija poziva na „trenutno, bezuslovno i trajno primirje“ u Pojasu Gaze, ukazujući na „ozbiljnu zabrinutost zbog katastrofalne humanitarne situacije, uključujući rizik od gladi“. U njoj se takođe naglašava obaveza svih strana da se pridržavaju međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Slovenija je rezoluciju predložila u ime desete izabrane članice Vijeća sigurnosti, uključujući Alžir, Dansku, Grčku, Gvajanu, Panamu, Pakistan, Republiku Koreju, Sijera Leone, Somaliju i sebe samu. Iako je dobila 14 glasova podrške, veto SAD-a je blokirao njen napredak.
Dorothy Shea, privremena otpravnica poslova SAD-a, izjavila je pre glasanja da opozicija SAD-u ovoj rezoluciji ne bi trebala iznenaditi nikoga. Naglasila je da je rezolucija „neprihvatljiva zbog onoga što kaže, ali i zbog onoga što ne kaže“. Ona je optužila Hamas, palestinsku grupu otpora, da ne prihvata sporazume o prekidu vatre, dodajući da je svaka inicijativa koja potkopava sigurnost Izraela neuspešna. Shea je ponovila stav SAD-a da Izrael ima pravo na odbranu, a takođe je kritikovala UN zbog nedostatka označavanja Hamasa kao terorističke organizacije.
Jedan od glavnih razloga za američki veto bio je i to što nacrt rezolucije nije sadržavao zahteve za oslobađanjem zarobljenika. Takođe, nije osudio smrtonosni napad Hamasa na jugu Izraela od 7. oktobra 2023. godine niti se pozivao na razoružavanje grupe ili njen povratak iz Gaze, što su bili drugi ključni zahtevi SAD-a.
Ovo nije prvi put da su Sjedinjene Američke Države uložile veto na rezolucije Vijeća sigurnosti koje su pozivale na prekid vatre u Gazi. SAD je prethodno blokirao četiri slične inicijative u periodu od oktobra 2023. do novembra 2024. godine, dok su u nekim slučajevima bile uzdržane od glasanja o drugim nacrtima.
Reakcije na američki veto nisu izostale. Slovenija je izrazila „veliko razočaranje“ zbog ove odluke, naglašavajući da je rezolucija imala za cilj da okonča humanitarnu tragediju koja se odvijala u Gazi. Slovenski premijer Robert Golob je rekao da je veto bio „veliko razočarenje“. Istakao je da je rezolucija, na kojoj je Slovenija radila uz pomoć drugih članica, bila fokusirana na zaustavljanje nezamislive humanitarne patnje palestinskog stanovništva.
Stalni predstavnik Slovenije pri UN-u, ambasador Samuel Žbogar, takođe je istakao da je nacrt rezolucije imao isključivo humanitarni fokus. Dodao je da su članice Vijeća nadale da će se ujediniti oko hitnog zahteva za dostavu hrane izgladnjelim stanovnicima Gaze.
S obzirom na trenutne okolnosti, američki veto predstavlja značajnu prepreku za napore međunarodne zajednice da se reši humanitarna kriza koja pogađa područje. U uslovima rastuće humanitarne krize, pozivi na delotvorno rešavanje situacije postali su sve glasniji, a međunarodna zajednica je suočena sa izazovima kako da pronađe zajednički jezik u pristupu ovom komplikovanom pitanju.
Mnogi analitičari smatraju da je ključno pronaći ravnotežu između zaštite ljudskih prava i nacionalne sigurnosti, te da će paralele između politike dve strane i dalje oblikovati diskusije na međunarodnoj sceni. Ova situacija ukazuje na kompleksnost sukoba u regionu i potrebu za hitnim akcijama kako bi se ublažila stradanja civila.
