Administracija američkog predsednika Donalda Trampa donela je odluku da tokom vikenda obustavi većinu humanitarne pomoći za više od deset zemalja, među kojima se nalaze i Avganistan i Jemen. Ovu informaciju su potvrdili izvori iz američke vlade, uključujući šest zvaničnika upoznatih sa situacijom, koji su razgovarali sa agencijom Rojters.
Prekid humanitarne pomoći uključuje projekte koje su upravljali Stejt department i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Odluka o ukidanju ovih programa duga je proces koji su započele prethodne administracije, ali je pojačana pod aktuelnim vođstvom, smatraju analitičari. Sara Čarls, bivša šefica USAID-a, takođe je izjavila da su ovi programi suspendovani, ukazujući na ozbiljnost situacije.
Ujedinjene nacije su izrazile zabrinutost zbog ovog poteza i portparol UN-a, Stefan Dižarik, naglasio je da organizacija pokušava da dobije više informacija o otkazanim ugovorima i posledicama koje bi ovi potezi mogli imati na humanitarne krize u pogođenim zemljama. Dižarik je rekao da je UN svestan teške situacije u Avganistanu i Jemenu, gde milioni ljudi zavise od humanitarne pomoći.
Avganistan se suočava sa teškom humanitarnom krizom nakon povlačenja američkih snaga iz zemlje 2021. godine, kada je Taliban preuzeo kontrolu. Nakon ovog događaja, ekonomija je bila na rubu kolapsa, a milioni ljudi su ostali bez osnovnih sredstava za život, hrane i medicinske pomoći. Ukidanje pomoći moglo bi dodatno pogoršati situaciju u zemlji koja se već bori sa velikim izazovima.
Slično je i u Jemenu, gde više od pet godina traje sukob koji je izazvao jednu od najgorih humanitarnih kriza u svetu. Oko 24 miliona ljudi, ili više od dve trećine stanovništva, zahteva humanitarnu pomoć, uključujući pristup hrani i zdravstvenim uslugama. U ovom kontekstu, prekid pomoći od strane SAD-a predstavlja ozbiljan udarac naporima međunarodne zajednice da pruži podršku ljudima u potrebi.
Osim humanitarne pomoći, ovaj potez takođe može imati široke političke implikacije. Kritičari Trampove administracije optužuju je da se povlači iz globalnog liderstva i umanjuje napore za podršku stabilizaciji kriza u svetu. S obzirom na to da je Trampova politika često bila fokusirana na „Amerika na prvom mestu“, ova odluka može se tumačiti kao deo šire strategije smanjenja međunarodnog angažovanja.
Očekuje se da će međunarodna zajednica reagovati na ovaj potez. Mnogi analitičari smatraju da su potrebni hitni razgovori između SAD-a i organizacija koje se bave humanitarnim radom kako bi se razmotrile alternative i eventualni načini pružanja pomoći najugroženijim zajednicama. U tom smislu, može doći do preispitivanja strategija i pružanje podrške kroz druge kanale, kako bi se ublažile posledice ovog prekida.
Osim toga, ova situacija može biti predmet rasprava na međunarodnim sastancima i forumima, gde će se zemlje članice truditi da pronađu načine na koje mogu da nastave pružanje humanitarne pomoći osobama koje su najviše pogođene ovim potezom.
Ova odluka da se obustavi humanitarna pomoć dolazi u vreme kada svet već se suočava sa mnogim izazovima, uključujući klimatske promene i pandemiju COVID-19, koji dodatno otežavaju položaj ljudi u kriznim oblastima. Dok globalne tenzije rastu, prekid pomoći može imati i dugoročne posledice na globalni sistem humanitarne pomoći i međunarodnu saradnju uopšte.
U svetlu ovih informacija, mnogi se pitaju kako će se dalje razvijati situacija i koje će biti dugoročne posledice po ljudske živote u pogođenim zemljama. Formalna reakcija i osuda zahtevaće ozbiljne razgovore o ljudskim pravima i odgovornosti zemalja koje imaju mogućnost da pomognu.
