RIM – Izvori iz NATO-a saopštili su da se Sjedinjene Američke Države protive pozivanju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na samit Alijanse, koji će biti održan u Hagu 24. juna. Ova informacija je preneta od strane saveznika u diplomatiji za Ansu, vodeću agenciju.
Ta odluka dolazi usred tenzija koje su se povećale u poslednjim mesecima zbog sukoba u Ukrajini, gde Zapad nastavlja da pruža vojnu i ekonomsku podršku Kijevu. Iako su SAD jedan od najjačih podržavalaca Ukrajine, njihov stav prema samitu sugerira da postoji pažljiv pristup prema eskalaciji sukoba, odnosno pomirenju s drugim zemljama.
U isto vreme, pozivi za učešće na ovom važnom skupu poslati su samo nekolicini azijskih partnera; konkretno, Japan, Južna Koreja, Australija i Novi Zeland. Ovaj potez može ukazivati na strateško usmeravanje NATO-a ka jačanju odnosa u azijsko-pacifičkom regionu, posebno u kontekstu sve jačih pretnji koje predstavljaju Kina i Rusija.
Eksperti smatraju da bi pozivanje Zelenskog moglo promeniti dinamiku pregovora i doprineti dodatnom razdvajanju između Zapada i Istoka. U trenutku kada se mnoge zemlje suočavaju s izazovima u pogledu energetske sigurnosti i ekonomskog oporavka, dalji poziv na eskalaciju sukoba nije neophodan, smatraju analitičari.
Osim toga, odluka SAD-a može biti i refleksija unutrašnje politike, s obzirom na brojne pritiske s kojima se Bidenova administracija suočava kako bi održala ravnotežu između pružanja pomoći Ukrajini i očuvanja diplomatije sa drugim zemljama. U tom smislu, poziv na uključivanje Zelenskog može biti viđen kao signal za nastavak vojnih intervencija, što može dodatno komplkovati situaciju.
Očekuje se da će članice NATO-a razmotriti zajedničku strategiju o tome kako se postaviti prema Ukrajini, naročito s obzirom na to da se sukob nastavlja već duži vremenski period. Mnoge zemlje su pokazale spremnost da podrže Zelenskog u njegovim nastojanjima da se izbori protiv ruske agresije, ali se suočavaju s izazovima koje postavljaju njihovi unutrašnji politički problemi i sveprisutna kriza u domenu energetike.
U Hagu će, na samitu, članovi Alijanse imati priliku da razgovaraju o mnogim tekućim globalnim pitanjima, uključujući stabilizaciju situacije na Bliskom Istoku i izazove koje predstavlja klimatska kriza. Očekuje se i da će na dnevnom redu biti i pitanja povezivanja vojnih kapaciteta sa ekonomskim potrebama država članica.
Van NATO-a, situacija u Ukrajini ostaje ključna tema i za EU, koja se bori s pitanjima energetskih zavisnosti i stabilnosti regiona. Očekuje se da će EU nastaviti da usklađuje svoje stavove s NATO-om, ali istovremeno se trudi da zadrži svoj autonomni pristup prema rešavanju konflikata i izazova u susednim zemljama.
Iako su u vreme globalizacije međuzavisnosti između država neizbežne, način na koji se države suočavaju s vlastitim sigurnosnim interesima sve više stvara razlike između njih. S obzirom na sve veće napetosti između Zapada i Rusije, kao i uspon Kine kao globalne sile, sastanci i dogovori unutar međunarodnih organizacija kao što je NATO igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti globalne bezbednosti.
Sve ovo ukazuje na to da je situacija kompleksna i da se NATO suočava s izazovima koje nikada ranije nije imao. Čak i bez prisustva Zelenskog na samitu, razgovori u Hagu će biti presudni za buduće akcije i strategije Alijanse, kao i za nastavak međunarodne podrške koja će biti potrebna Ukrajini dok se zemlja suočava s izazovima koje donosi rat.
