Na vrhuncu građanskog rata u Bosni i Hercegovini, tajno prebacivanje srpskih oficira u tu republiku započelo je po nalogu Slobodana Miloševića krajem 1991. Ova odluka imala je za cilj formiranje Vojske Republike Srpske (VRS) 12. maja 1992. godine, pod vođstvom generala Ratka Mladića. Kroz tri i po godine rata, VRS je vodila borbu i vodila se prema načelima borbe za odbranu otadžbine.
Tokom perioda od 1992. do 1995. godine, oko 17.437 ljudi je poginulo, 15.000 je ranjeno, a 38.000 je postalo invalidima. VRS je uključila sve paravojne formacije ili ih je razbila i proterala, preuzela pravila bivše JNA i depolitizovala svoje redove.
Vazduhoplovstvo VRS je koristilo preuzete avione iz JNA i aktivno učestvovalo u ratu, iako su bili ograničeni zbog zabrane letova NATO-a. VRS je imala značajnu ulogu u probijanju koridora i napadima na neprijateljske položaje.
Uprkos svim problemima i nedostacima, VRS je bila efikasna vojna sila koja je ostvarila većinu ratnih ciljeva. Mobilizacija je proglašena u maju 1992. godine, a već u junu su formirane jedinice koje su imale ključnu ulogu u ratnim operacijama.
Republika Srpska je postavila šest strateških ciljeva, od kojih su ostvareni većina osim dva – podela Sarajeva i izlaz na more. VRS je vremenom evoluirala i prilagodila se okolnostima, postigavši značajne uspehe na terenu.
Ukupno, vojska je brojala 189.111 pripadnika, od kojih su većinu činili rezervisti, vojnici na odsluženju vojnog roka, vojni pitomci i vojnici po ugovoru. VRS je bila organizovana u šest korpusa koji su obuhvatali različite delove Bosne i Hercegovine, a svaki je bio odgovoran za specifična ratišta i operacije.
Uprkos brojnim izazovima i nedostacima, Vojska Republike Srpske je pokazala svoju efikasnost i sposobnost da se suoči sa neprijateljem tokom građanskog rata u BiH. Njen čvrst i profesionalan pristup ratovanju omogućio je ostvarenje značajnih ratnih ciljeva i obezbeđivanje teritorijalne kontrola u određenim delovima republike.
