Vanredna sednica Saveta bezbednosti UN-a o Bosni i Hercegovini
Njujork – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) održaće vanrednu sednicu o Bosni i Hercegovini, potvrdili su diplomatski izvori. Ova sednica je sazvana na zahtev Rusije, koja je navela narušavanje bezbednosne situacije i rizike podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Iako zvanično nema navoda o nacrtu rezolucije o genocidu u Srebrenici, diplomatski izvori tvrde da je to povezano sa sednicom, s obzirom na lobiranje Srbije i Rusije protiv te rezolucije. Rusija želi da se Željka Cvijanović, članica predsedništva BiH iz Republike Srpske, obrati na sednici, dok će visoki predstavnik EU Kristijan Šmit takođe govoriti. Redovna sednica Saveta bezbednosti posvećena BiH treba da se održi 15. maja.
Nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici
Bilo je najavljeno da će nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici biti predmet rasprave i glasanja u Generalnoj skupštini UN-a 2. maja, ali je rok produžen kako bi države članice dostavile dodatne predloge. U drugoj nedelji maja biće poznato kada će finalna verzija nacrta biti predstavljena Generalnoj skupštini. Nacrt predlaže da 11. jul bude Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, koji će se obeležavati svake godine, te osuđuje one koji veličaju osuđene za ratne zločine i genocid. Zvanični Beograd ne priznaje genocid u Srebrenici i tvrdi da to služi za traženje ratne odštete i reviziju prethodnih presuda. Međunarodni sud pravde u Hagu je utvrdio odgovornost Srbije za neka dešavanja u Srebrenici 1995. godine.
Presude za genocid u Srebrenici
Više od 50 osoba je osuđeno za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine. Nekadašnji lider Republike Srpske Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske RS Ratko Mladić osuđeni su na doživotni zatvor. Haški tribunal, sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj doneli su presude za zločine počinjene u Srebrenici, a presude su potvrdile da je tadašnje rukovodstvo Republike Srpske bilo odgovorno za genocid.
Ovo pitanje je i dalje veoma osetljivo u regionu, a razlike u tumačenju istorijskih događaja i obaveze prema nevinim žrtvama genocida ostaju tema spora. Srbija i Rusija aktivno lobiraju protiv rezolucije o genocidu u Srebrenici, dok mnogi drugi smatraju da je neophodno priznati i osuditi ove zločine kako bi se osigurala pravda za žrtve i sprečilo da se takve tragedije ponove u budućnosti. Nadamo se da će sednica Saveta bezbednosti UN-a pružiti platformu za razgovor i donošenje odluka koje će doprineti pomirenju i sigurnosti u Bosni i Hercegovini i čitavom regionu.
