Milorad Dodik, lider Republike Srpske, ponovo se našao na meti kritika, a mnogi ističu da njegove nedavne odluke i potezi otežavaju političku krizu u Bosni i Hercegovini. U razgovoru za Al Jazeeru, Hanns Schumacher, nekadašnji viši zamjenik visokog predstavnika međunarodne zajednice, iznio je svoje stavove o Dodikovom ponašanju i reakcijama međunarodne zajednice.
Schumacher, koji je imao ključnu ulogu u Bosni i Hercegovini tokom 1990-ih, smatra da su se konci odlučivanja povukli na drugom mestu, naglašavajući da Dodik, kao provincijski lider, ne bi trebao izazvati zabrinutost, već oni koji imaju moć da reaguju. On se pita da li su moćnici spremni da upotrebe svoju moć kako bi osigurali poštovanje Dejtonskog sporazuma i stabilnosti u regionu.
U poslednji vreme, Dodikove odluke, uključujući one vezane za Narodnu skupštinu Republike Srpske i reakcije visokog predstavnika Christiana Schmidta, dovele su do novih tenzija u Bosni i Hercegovini. Schumacher prepoznaje da su ovi događaji dovedeni do tačke preokreta, ali postavlja pitanje da li će međunarodna zajednica preuzeti odgovornost i delovati.
Novi komandant snaga EUFOR-a, general-major Florin-Marian Barbu, potvrdio je kako su snage EUFOR-a spremne da odgovore na sve bezbednosne izazove, uključujući brzo razmeštanje rezervnih snaga. Schumacher nada da će te reči biti potvrđene u praksi ukoliko bude potrebe.
Kritikujući stav Berlina i Brisela prema Bosni i Hercegovini, Schumacher se osvrnuo na izbor visokog predstavnika i ukazao na greške koje su uticale na stabilnost države. On tvrdi da je Dodik trebao biti sankcionisan ranije, navodeći kako je od njegovog prvog imenovanja za premijera počela postepena erozija državnog autoriteta.
Dodik je, prema Schumacherovim rečima, provincialni lider kojem se ne može verovati, a njegove provokacije su dugogodišnja strategija. On podseća da Dodik već od 2006. godine izražava težnje za secesijom, koristeći trenutne odluke kao izgovor za ono što je već planirao. Schmidtove ranije intervencije, poput izmena izbornog sistema i paketa integriteta, samo su privremeni pogoci u procesu integracije BiH ka Evropskoj uniji.
Na pitanje o vojnom prisustvu u BiH, Schumacher smatra da je trenutno političko okruženje u Evropi, posebno u Nemačkoj, nepovoljno za povećanje vojnog osoblja. Međutim, on veruje u posvećenost EUFOR-a da razmesti i aktivira svoje rezervne snage ukoliko to bude potrebno. Takođe, naglašava potrebu za odlučnijim akcijama prema Dodiku, uključujući ekonomskih sankcija.
Kako bi se osigurao mir u Bosni i Hercegovini, Schumacher predlaže da se međunarodna zajednica vrati u aktivniju ulogu i preuzme odgovornost za dešavanja na terenu. On ističe da bi Dodik mogao biti manja pretnja nego što izgleda, s obzirom na unutrašnje izazove s kojima se suočava Aleksandar Vučić u Srbiji, što može uticati na njegovo viđenje Dodikovih dejstava.
Pogledajući unazad na svoje iskustvo iz 1997. godine, Schumacher smatra da su tokom ranih godina posle rata mnoge odluke mogle biti drugačije. On smatra da su propuštene prilike koje su mogle unaprediti stabilnost i ekonomsku situaciju u zemlji. Zbog toga naglašava značaj ekonomije kao ključnog faktora u procesu održavanja mira i stabilnosti.
Zaključuje da je potrebno delovati odlučnije kako bi se sprečili potencijalni konflikti, te potcrtava važnost zajedničkog delovanja moćnika iza scene u cilju izgradnje stabilne i funkcionalne države. U tom smislu, Dodikove provokacije su samo deo šire slike koju međunarodna zajednica mora adresirati ozbiljnije kako bi osigurala mir i prosperitet u Bosni i Hercegovini.
