General Petar Živković, u svojim memoarima, otkriva ključne aspekte svog delovanja tokom rada Sudova za zaštitu države, oslanjajući se posebno na složenu situaciju sa Svetozarom Pribićevićem. Ovaj političar bio je suočen sa hapšenjem i internacijom, a sudbina mu je ponudila kratko olakšanje u obliku dozvole za putovanje u Beograd radi stomatološkog tretmana. Ipak, to je bila samo početna tačka njegovih pohoda, jer je ubrzo nakon toga zatražio izlazak van granica zemlje.
Živković, svestan potencijalnih rizika, ali i pritisaka koji su dolazili iz raznih političkih krugova, odlučio je da mu odobri putovanje. Međutim, Regime se nije mogao nazvati stabilnim, pogotovo kada je Pribićević, formalno na putu za ljubav prema zdravlju, započeo kampanju direktno usmerenu protiv vlasti. Ova situacija otvorila je dublje razumevanje turbulentne političke klime u vladi, gde su se previranja oko predstojećih izbora zakazanih za oktobar 1931. godine dodatno komplikovala.
S obzirom na sve tenzije i izazove sa kojima se suočavao, Živković je smatrao da je najbolje da se povuče iz političkog života. Nakon što je postao armijski general, donio je odluku da podnese ostavku 1932. godine i udalji se iz javnog života, čime su odnosi između njega i kralja Aleksandra postali još napetiji. Ovaj potez ukazuje na ozbiljnost situacije i na unutrašnje razdore koji su se javljali unutar vlade.
U memoarima, Živković ne propušta priliku da osvetli i druga važna politička pitanja svog vremena, ističući kako su unutrašnje frakcije i različiti uticaji oblikovali sam tok istorije. Politička situacija bila je takva da su sukobi među vojnim i civilnim strukturama postajali sve evidentniji, a stabilnost države postajala je sve upitnija. Takođe, Živković prikazuje kako su strahovi od povratka totalitarizma, kao i ekonomske krize, dodatno otežavali javne rasprave i odluke.
Ova retrospektiva značajno doprinosi razumevanju složenosti politike u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Iako je sam bio deo vladajuće elite, Živković se suočavao s brojnim dilemama i moralnim pitanjima koja su bila ključna za ispravnu analizu i procenu situacije. Na kraju, njegovi memoari služe kao dubok uvid u politički život i izazove s kojima su se suočavali lideri tog doba, kao i sličnosti s modernim političkim dešavanjima.
Dok se prisetio tih burnih vremena, Živkovićov tekst ostavlja čitaoca s osećajem sudbine koja se često činila izvan kontrole, naglašavajući krhkost demokratije i značaj ličnih izbora u oblikovanju istorije.
