Dvadeset i šest godina od otmice deset srpskih rudara na Kosovu
Na današnji dan pre 26 godina deset srpskih rudara rudnika „Belaćevac“ Termoelektrane „Obilić“ kidnapovano je, što je bila prva organizovana otmica srpskih civila od strane zločinačke „OVK“, godinu dana pre ratnih dejstava.
Tog 22. juna 1998. godine na putu do svojih radnih mesta kidnapovani su Žarko Spasić, braća Petar i Zoran Ađančić, njihov otac Dušan, Filip Gojković, Miroslav Trifunović, Srboljub Savić, Mirko Buha, Božidar Lempić i Dragan Vukmirović.
Pripadnici organizacije, koju su tada i SAD proglasile terorističkom, preprečili su kamionom rudarima ulaz u kop i odveli ih u pravcu planine Ćićevice. Albanske rudare nisu dirali, ali su srpske rudare držali u logorima Likovac i Lapušnik pod komandom Fatmira Ljimaja.
Iz Udruženja kidnapovanih i ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji ističu da niko od kidnapovanih nije pronađen niti je za njihovu otmicu iko odgovarao. Članovi Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba na Kosovu i Metohiji obeležili su danas u Kosovskoj Mitrovici dvadeset i šest godina od masovne otmice deset srpskih rudara.
Negovan Mavrić, koordinator Udruženja kidnapovanih i nestalih Srba na KiM, naglasio je da je na Kosovu i Metohiji ukupno kidnapovano 27 i ubijeno 57 srpskih radnika Elektroprivrede Srbije.
„Mnogo godina je prošlo, 26 godina a mi o njima ništa ne znamo, to je jako tužno i teško za porodice ali i čitavo naše društvo. Zato su naši zahtevi da se sva tela i potencijalne masovne i pojedinačne grobnice ispitaju, tela ekshumiraju i vrate porodicama“, rekao je Mavrić.
Porodice kidnapovanih rudara žele istinu i pravdu za svoje najmilije, ali godinama se suočavaju sa nepoznanicom o njihovoj sudbini. Svake godine obeležavaju godišnjice njihove otmice i nadaju se da će istina jednog dana izaći na videlo.
Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih Srba na Kosovu i Metohiji takođe ističe da je važno da se svi zločini nad srpskim civilima istraže i da počinioci budu privedeni pravdi.
Ova strašna otmica srpskih rudara je samo jedan od mnogobrojnih zločina koji su se dogodili tokom sukoba na Kosovu. Mnoge porodice i dalje traže istinu o svojim nestalim članovima, a traume ovih događaja još uvek su sveže u sećanjima onih koji su ih preživeli.
Prisustvo udruženja poput Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba na Kosovu i Metohiji je od velike važnosti za pružanje podrške i solidarnosti porodicama žrtava ovih strašnih događaja. Njihova upornost i borba za istinu i pravdu ne smeju biti zaboravljeni, jer svaka žrtva zaslužuje da se sazna istina o njenoj sudbini.
Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, ratna zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije ostavila su duboke rane i traume na mnogim porodicama. Nije važno kojoj nacionalnosti su bile žrtve – svaka žrtva zaslužuje istinu, pravdu i sećanje na svoje najmilije.
Danas je važno da se otmica srpskih rudara na Kosovu i ostali zločini koji su se dogodili tokom ratova na Balkanu ne zaborave, već da budu trajna opomena i podsećanje na stradanja nedužnih civila.
Pamćenje i obeležavanje godišnjica ovih strašnih događaja je važno i za očuvanje svesti o tome šta se dešavalo u prošlosti, kako se takvi zločini ne bi ponovili u budućnosti. Žrtve zaslužuju da se sećamo njihove patnje i da se boremo za istinu, pravdu i sećanje na njihovu sudbinu.
