Američke naftne kompanije se suočavaju s ozbiljnim izazovima, smanjujući potrošnju i zatvarajući platforme za bušenje. Trampove tarife znatno povećavaju troškove, dok pad cena sirove nafte smanjuje profitabilnost. Rukovodioci upozoravaju da se decenijska eksploatacija škriljaca može približiti kraju.
Odluke kartela OPEK+ o povećanju proizvodnje nafte dodatno su uzburkale tržište, izazivajući zabrinutost od novog rata cena. Analitičari su počeli smanjivati prognoze proizvodnje, a Klej Gaspar, glavni izvršni direktor kompanije „Devon energija“, naglašava da je trenutna situacija veoma ozbiljna. „Sve opcije su na stolu dok se krećemo ka težem okruženju“, rekao je on.
Prema podacima „Es end Pi globala“, očekuje se pad proizvodnje nafte od 1,1% sledeće godine, sa 13,3 miliona barela dnevno. Glavni razlog za to su proizvođači škriljaca koji, zbog padova cena uzrokovanih strahom od prekomerne ponude i trgovinskog rata, zatvaraju platforme. To bi označilo prvi godišnji pad proizvodnje u poslednjoj deceniji, osim u vreme pandemije 2020. godine, kada su cene nafte pale ispod nule, što je dovelo do bankrota u državama poput Teksasa.
Ova kriza prekinula bi impresivan uspon američke energetske industrije, gde je revolucija škriljaca omogućila proizvodnju jeftine nafte i gasa, što je pokrenulo ekonomiju, potsticalo BDP i otvorilo nova radna mesta. Rastuća proizvodnja škriljaca takođe je smanjila zavisnost Sjedinjenih Država od stranih dobavljača, poput Saudijske Arabije, omogućavajući Beloj kući da sankcijama kažnjava izvoznike poput Irana, Rusije i Venecuele.
Tramp je ranije najavio da će „osloboditi“ više bušenja i proizvodnje kako bi osigurao američku „energetsku dominaciju“. Ipak, ako cene nastave da padaju, proizvodnja koja je postigla rekordne nivoe pod Džoom Bajdenom mogla bi dodatno opasti. Skot Šefild, bivši šef kompanije „Pajonir nečural risorses“, naglašava da bi cena sirove nafte mogla dovesti do gubitka proizvodnje od 300.000 barela dnevno, ukoliko padne na 50 dolara po barelu.
Osim toga, odluka Saudijske Arabije da poveća proizvodnju nafte predstavlja ozbiljnu pretnju američkim proizvođačima. Šefild napominje da Saudijska Arabija nastoji povratiti tržišni udeo i da će verovatno uspeti u tome u narednih pet godina. To dodatno zastrašuje kompanije u Sjedinjenim Državama, koje se nalaze pred izazovima kako bi održale svoju konkurentnost na globalnom tržištu.
Aktivnosti bušenja u SAD su pale; broj naftnih platformi na kopnu bio je 553 prošle nedelje, što predstavlja smanjenje od 10 u odnosu na prethodnu nedelju i 26 manje nego pre godinu dana, prema podacima kompanije „Bejker Hjuz“. Ovo jasno pokazuje kako kriza utiče na ambicije i strategije američkih kompanija.
Situacija u američkom naftnom sektoru izaziva zabrinutost među analitičarima i investitorima. Mnogi se pitaju kako će se dalji razvoj situacije odraziti na globalno tržište. Vezano za to, očekuje se da će se pritisak na cene nastaviti, što će nedvosmisleno uticati na buduće odluke američkih proizvođača.
Nakon više od decenije rasta, američka energetska industrija se suočava sa nizom izazova koji bi mogli promeniti njen smer. S obzirom na sve veći pritisak i političke tenzije, jasno je da je pred američkim proizvođačima nafte težak period. Postavlja se pitanje kako će se industrija adaptirati na novo okruženje koje više nije toliko povoljno kao u prethodnim godinama.
