Ministar Selaković je istakao da će se sledeće godine obeležiti dva decenije od upisa četiri spomenika srednjovekovnih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji na UNESCO listu svetske baštine u opasnosti. On je ukazao na alarmantne podatke koji pokazuju da je od 1999. godine, u toj južnoj srpskoj pokrajini, ukradeno, potpuno uništeno ili oskrnavljeno više od 10.000 ikona i liturgijskih predmeta, kao i 150 crkava i manastira, od kojih mnogi datiraju iz perioda kasnog XII, XIII i XIV veka.
Selaković je naglasio da je 122 groblja potpuno uništeno, a u martu 2004. godine, tokom dva dana, 34 crkve i manastira su potpuno spaljeni, oskrnavljeni i srušeni. Ove informacije osvetljavaju ozbiljnost situacije kada je u pitanju očuvanje kulturne baštine na ovom području.
Minister je istakao da kultura može biti uzročnik ratnih sukoba, povlačeći paralele sa rušenjem statua Buddhe u Avganistanu, dok je u nekim drugim slučajevima kulturna baština bila žrtva sukoba. „Svi napadi koje sam pomenuo nisu bili samo napadi na fizičke objekte. To su bili napadi na istoriju, identitet i kulturni kontinuitet, a ti napadi se i dalje dešavaju iz dana u dan“, upozorio je Selaković.
On je izneo da se kulturnocid dešava kroz tri faze. Prva faza obuhvata uništavanje kulture, što obuhvata fizičko uništenje i zabrane, a predstavlja uvertiru u gencid i etničko čišćenje. Druga faza uključuje falsifikaciju istorije i brisanje kulture, što dovodi do kulturnog čišćenja. Treća faza podrazumeva krađu kulture žrtve, što se može smatrati istorijskim čišćenjem. „Nakon ovih tri koraka, šta imamo? Savršen zločin. U mom delu sveta, kultura je često bila jedan od glavnih uzroka sukoba“, rekao je ministar.
Uočavajući da su se svi ovi koraci dogodili dva puta u XX veku, Selaković je podsetio da je prvi put to bilo tokom Drugog svetskog rata kada su to činili nacistički režimi, dok se drugi put desilo tokom raspada Jugoslavije, što se, nažalost, i danas može primetiti na Kosovu i Metohiji. Takođe je ukazao na to da je nakon napada na Beograd, bez objave rata 6. aprila 1941. godine, jedna od glavnih meta bila Narodna biblioteka.
„Komandant ovog napada, nacistički general Aleksandar fon Ler, izjavio je na suđenju da je bombardovanje i uništenje Narodne biblioteke Srbije naredio lično Adolf Hitler jer je to mesto gde se čuvaju dokumenti od presudnog značaja za nacionalni i kulturni identitet srpskog naroda“, objasnio je Selaković. On je dodao da ovo nisu radili samo nemački nacisti već i Nezavisna Država Hrvatska, koja je organizovala specijalnu kancelariju za uništavanje pravoslavnih crkava i manastira, čime je uništeno preko 85% vekovne kulturne baštine srpske pravoslavne zajednice na tom prostoru.
Ministar je ukazao na to da ponekad jedini cilj ovakvih akcija jeste potpuno uništenje određene kulture, uverenje da će time biti poražen i sam narod. Ove reči odražavaju duboko ukorenjenu bol i zabrinutost zbog gubitka kulturne baštine koja je deo identiteta naroda. Selaković je time podigao svest o važnosti očuvanja kulturne baštine i potrebe da se uprkos svemu, nastavi borba za njeno očuvanje i promociju, kako bi buduće generacije mogle da razumeju i cene svoju istoriju i identitet.
