Demokratski senator Kori Buker iz Nju Džersija postao je deo istorije kada je održao najduži govor u Senatu, trajući neverovatnih 25 sati i pet minuta. Ova maratonska obrada bila je simboličan protest protiv predsednika Donalda Trampa, a Buker je u svom govoru naglasio kako se Amerika suočava sa „ozbiljnim i hitnim“ trenutkom u svojoj istoriji. Iako njegov govor nije bio konvencionalni „filibuster“ koji se koristi kao taktička metoda za usporavanje usvajanja zakona, kontrolisao je zakonodavne poslove u Senatu, koji je pod dominacijom republikanaca.
Prema pravilima Senata, govornik mora ostati na nogama i odustati od pauza za toalet, što je Buker uspeo da doprinese dodatnom naporu tokom svog govora, koji je započeo u ponedeljak u 19 časova po lokalnom vremenu i završio u utorak u večernjim satima. Buker, koji ima 55 godina i zauzima četvrto mesto među demokratskim senatorima, koristio je deo vremena da pročita pisma svojih birača, koji su izrazili zabrinutost zbog štetnih efekata Trampovih politika.
Tokom svog obraćanja, Buker se osvrtao na različite teme, uključujući sport, poeziju i odgovarao na pitanja svojih kolega. Takođe je naglasio svoj afroamerički identitet, govoreći o svojim korenima kao potomak robova i vlasnika robova. Prema izvorima, njegov tim je pripremio 1.164 stranice materijala pre govora, a senator je dotaknuo razne teme koje se tiču trenutne političke situacije u zemlji.
U svom emotivnom izlaganju, Buker je upozorio na potencijalne posledice Trampove zakonodavne agende, govoreći o tome kako bi politike koje se sprovode mogle uticati na život građana. Njegov govor privukao je pažnju mnogih, a u nekoliko navrata delovao je duboko emotivno, ukazujući na ozbiljnost trenutne situacije. S obzirom na to da se senator suočavao s fizičkim izazovima tokom svog dužeg govora, njegovo izlaganje se može smatrati pravim testom izdržljivosti.
U američkoj političkoj istoriji, najduži govori u Senatu obeleženi su zahtevnim i napetim debatama o ključnim pitanjima kao što su građanska prava, javni dug i vojne akcije. Pre Bukera, rekord je držao republikanski senator Strom Thurmond, koji je 1957. godine govorio 24 sata i 18 minuta protiv Zakona o građanskim pravima. Ovi govori su često korišćeni kao sredstva za sprečavanje završnog glasanja o zakonima, a neki senatori su čak i čitali telefonske imenike ili citirali istorijske dokumente kako bi produžili svoje izlaganje.
Dok su nekadašnji filibusteri radili na dužim vremenskim okvirima, Bukerov govor istakao je potrebu za dialogom i raspravom u teškim vremenima. Tokom njegovog obraćanja, očekivanja su bila da će se stvoriti nova dinamika i da će se u sklopu demokratije podstaći na veće angažovanje čelnika i građana.
Senator Ted Kruz je, takođe, poznat po svom filibusteru iz 2013. godine, tokom kojeg je govorio 21 sat protiv Obamakera. Kruz je kasnije podsetio na fizičke izazove koje ovakvi poduhvati donose, naglašavajući koliko je važno biti fizički spreman na ovakve maratonske govore. Buker, s druge strane, pokazao je ne samo izdržljivost, već i strast za temama koje su mu bliske.
Bukerov napor i predanost bili su više od samog rekorda; oni su označili trenutak u kojem je demokratija još jednom pokazala svoju snagu i sposobnost za borbu u izazovnim vremenima. U svetu koji se brzo menja, ovakvi činovi predstavljaju ne samo političku borbu, već i simbol nade i otpornosti.
