Podgorica — Neformalna grupa studenata „Kamo Śutra?“ organizovala je šestosatnu blokadu ispred zgrade crnogorske vlade kao protest zbog, kako smatraju, propusta policije tokom masakra na Cetinju, gde je 1. januara ubijeno 13 ljudi. Njihovi zahtevi uključuju smenu čelnika bezbednosnog sektora. Ova akcija deo je šireg pokreta koji studenti sprovode od početka godine, a koji obuhvata više protesta i blokada saobraćajnica.
Jedan od članova grupe, Milo Perović, izjavio je da su došli da „bukom remete rad Vlade i održavanje današnje sjednice“, ističući da su studenti odlučni da se bore za svoja prava i pravo građana. „Stati nećemo, to obećavamo. Ovo što smo pokrenuli je od značaja za sve građane Crne Gore. Imamo podršku građana i iz ostalih crnogorskih gradova“, rekao je Perović, naglašavajući da iza studenata ne stoji nijedna politička stranka.
Tokom blokade, organizatori su ispred zgrade postavili lutku koja prikazuje ministra unutrašnjih poslova vezanog za stolicu, dok su okupljeni skandirali „ostavke, ostavke“. Građani koji podržavaju studente veruju u njihovu istrajnost i organizaciju, tvrdeći da su protesti izvođeni bez političkih pamfleta ili ideologija. Goran, jedan od podržavaoca protesta, rekao je da su zahtevi studenata opravdani i da se bore za red i odgovornost u državi.
„Mislim da će ovi protesti rezultirati zahtevom za smenu i premijera Milojka Spajića, pošto ne reaguje na zahteve studenata. Studenti su poput grudve koja se kotrlja, na kraju će to postati lavina“, kazao je Goran. Momo Vujošević, koji je takođe došao da podrži studente, naglasio je da je njihova borba u interesu svih građana i pozvao na jedinstvo i podršku.
Premijer Milojko Spajić je, u odgovoru na zahteve studenata, istakao da ostavka predstavlja čin moralne i objektivne odgovornosti. Međutim, on nije precizirao kada će biti završena analiza učinaka članova vlade, uključujući ministra Šaranovića i potpredsednika Bečića. Premijerova reakcija je izazvala dodatno nezadovoljstvo među studentima, koji smanjuju mogućnost rešenja krize.
Masakr na Cetinju, tokom kojeg je 12 osoba ubijeno, među kojima dvoje dece, a četiri su ranjene, uključivao je tragičnu sudbinu rođaka, prijatelja i kumova Aleksandra Martinovića, koji je posle zločina izvršio samoubistvo kada je bio opkoljen policijom. Policija je saopštila da je u trenutku zločina na Cetinju bilo svega desetak policajaca, što dovodi u pitanje organizaciju i adekvatnost reakcije snaga bezbednosti.
Ovaj incident izazvao je brojne kritike javnosti, a građani se pitaju da li je niska prisutnost policije mogla omogućiti Martinoviću da deluje neometano 30 minuta i izvrši ubistva na pet lokacija širom grada. Masakr na Cetinju predstavlja drugi takav incident u poslednje dve i po godine, nakon što je u avgustu 2022. godine Cetinjanin Vuk Borilović ubio 10 svojih sugrađana, što dodatno ukazuje na ozbiljne bezbednosne propuste.
Protesti grupe „Kamo Śutra?“ i zahtev za smenama ključnih ličnosti u bezbednosnom sektoru postali su simbol šireg nezadovoljstva građana, koji traže odgovornost i reforme u institucijama. Dok se situacija razvija, u Podgorici se oseća sve veći pritisak na vladajuće strukture da se uhvate u koštac sa problemima koje su građani istakli. Na protestima se oseća energija među studentima i građanima, a njihova borba može postati ključna tačka za promene u Crnoj Gori, odnosno za ostvarivanje prava i pravde koja im pripada.
