Tri sindikata obrazovanja u Hrvatskoj, Školski sindikat Preporod, Nezavisni sindikat zaposlenih u srednjim školama Hrvatske (NSZSŠH) i Nezavisni sindikat znanosti i visokog obrazovanja, organizovali su u sredu jednodnevni štrajk upozorenja, na kojem je prema preliminarnim podacima učestvovalo oko 37.079 zaposlenika. Ovaj štrajk održan je u više od 1.000 obrazovnih i naučnih ustanova širom zemlje, a sindikati tvrde da je odziv bio značajan i da se sve veći broj zaposlenika pridružuje njihovim zahtevima.
Cilj štrajka, koji je sproveden u osnovnim i srednjim školama, kao i na fakultetima i institutima, bio je skretanje pažnje na probleme s kojima se suočavaju prosvetni radnici, uključujući traženje povećanja osnovice i koeficijenata plata, kao i zaštitu i poboljšanje društvenog statusa zaposlenika u obrazovnom sektoru. Sindikati ističu da je trenutni sistem nedovoljan da adekvatno nagradi trud i posvećenost prosvetnih radnika.
Prema izjavama sindikata, štrajk je obuhvatio 363 od 416 osnovnih škola u kojima Školski sindikat Preporod ima podružnice. Takođe, zabeleženo je da je 130 srednjih škola od 136 u kojima deluje Preporod učestvovalo u štrajku, kao i 331 srednja škola od 348 u kojima je prisutan NSZSŠH. U visokom obrazovanju, štrajk se održao u 110 od 130 ustanova u kojima deluje Nezavisni sindikat znanosti i visokog obrazovanja.
Sindikat Preporod je izvestio da je u osnovnim i srednjim školama bilo 15.794 zaposlenika, od kojih je 10.627 članova Preporoda, što čini gotovo 82% ukupnog članstva tog sindikata. Preostalih 5167 zaposlenika činili su nečlanovi ili članovi drugih sindikata koji su se dobrovoljno pridružili štrajku.
Nezavisni sindikat zaposlenih u srednjim školama je izneo podatke prema kojima je 12.663 zaposlenika učestvovalo u štrajku, od kojih je 8493 članova NSZSŠH, što predstavlja oko 90% njihovog članstva. U visokom obrazovanju i nauci, učestvovalo je 8622 zaposlenika, što je oko 30% više od broja članova koje ovaj sindikat ima evidentirane.
S obzirom na dosadašnje podatke, sindikati su izražavali zadovoljstvo odzivom zaposlenika, ali su naglasili da se konačni rezultati mogu očekivati na sutrašnjoj konferenciji za novinare, gde će biti objavljeni precizniji podaci o ukupnom broju učesnika.
Osnovna svrha štrajka je bila da se ukaže na probleme u obrazovnom sektoru, kao i da se postigne pritisak na nadležene organe da reše dugogodišnje probleme prosvetnih radnika. Sindikati pozivaju na hitne pregovore sa Vladom kako bi se dogovorili o mogućim rešenjima i poboljšanjima koja bi omogućila održivi razvoj obrazovnog sistema i bolji status prosvetnih radnika.
Kroz ovakve akcije, prosvetni radnici traže ne samo veće plate, već i sistemske promene koje bi unapredile kvalitet obrazovanja i omogućile bolje uslove rada. Ovo je samo jedan od niza protesta i štrajkova koji su se dogodili tokom godina, ali je sa trenutnim ekonomskim i društvenim okolnostima postalo očigledno da su zahtevi prosvetnih radnika sve hitniji.
Kraj štrajka i eventualni rezultati pregovora sa vladom mogli bi značajno uticati na budućnost obrazovnog sektora, ali i na socioekonomski status prosvetnih radnika u Hrvatskoj.
