Generalna skupština UN-a, koja broji 193 članice, približava se usvajanju rezolucije koju su diplomati označili kao ključnu, a koja poziva na bezuslovno primirje u opkoljenoj Gazi. Ova odluka dolazi usred nastavljajućih izraelskih napada koji su, prema medicinskim izvorima, do jutros rezultirali smrću najmanje 52 osobe. Ova situacija dodatno se otežava potezima izraelskih vlasti koje koriste dronove za napade na civilno stanovništvo.
Prema izvorima koje je citirao Al Jazeera, jedan od najtragičnijih događaja je smrt najmanje 26 ljudi dok su čekali na humanitarnu pomoć, koju pruža kontroverzna Humanitarna fondacija za Gazu (GHF), koja ima podršku SAD-a i Izraela. Zvaničnik Civilne zaštite Gaze, Mohammed el-Mougher, izvestio je da je bolnica Al-Awda primila tela najmanje deset osoba, dok je oko 200 ljudi povređeno usled intenzivnog bombardovanja.
Humanitarna situacija u Gazi i dalje se pogoršava otkako je GHF počeo sa radom u toj oblasti krajem maja. Deseci Palestinaca izgubili su život pokušavajući doći do mesta gde se distribuira pomoć, a UN sumnja u efikasnost ovog modela, ističući da on ne može adekvatno odgovoriti na rastuće potrebe za hranom. Philippe Lazzarini, šef UN-ove agencije za izbeglice (UNRWA), izrazio je zabrinutost putem društvenih mreža, uporedivši trenutnu situaciju s distopijskim scenarijem „Igra gladi“.
U međuvremenu, Hamas je osudio odluku Izraela da prekinu komunikacijske linije unutar Gaze, nazvavši to „novim agresivnim korakom“ u onome što nazivaju „ratom istrebljenja“. Oni su pozvali međunarodnu zajednicu da deluje i zaustavi agresiju, kako bi se osigurala zaštita civila i humanitarnih objekata. Prekid komunikacije je doveo do ozbiljnih problema za agencije kao što je UNRWA, koje su izgubile kontakt sa svojim kolegama u Gazi.
Generalna skupština UN-a se sad priprema za glasanje o nacrtu rezolucije kojom se zahteva trenutni i bezuslovni prekid vatre u Gazi. Očekuje se da će ovaj nacrt biti usvojen s ogromnom većinom, uprkos lobiranju Izraela kod nekih zemalja, koje su ovu inicijativu okarakterisale kao „politički motiviranu šaradu“. Prošle sedmice, SAD je stavio veto na sličan predlog u Vijeću sigurnosti, ukazujući na složenost političke situacije.
Dok se čini da će Generalna skupština UN-a ostati jedina arena kroz koju međunarodna zajednica može izraziti svoje stavove o sukobu, pritisak na zemlje članice da se izjasne o ovom pitanju rastu. Održavanje bezuslovnog primirja postaje ne samo humanitarna potreba, već i ključna tačka politike koja bi mogla oblikovati buduće odnose unutar regiona.
S obzirom na trenutni nivo nasilja i humanitarne krize, rezolucija Generalne skupštine mogla bi označiti prekretnicu u načinu na koji se problemi konflikta u Gazi tretiraju na međunarodnoj sceni. Očekuje se da će veliki deo članica podržati poziv na mir, dok se istovremeno odvijaju pregovori i lobiranja koja mogu uticati na konačni ishod. S obzirom na izuzetno napetu situaciju, svi pogledi su uprti ka tom glasanju, jer ishodi ovog procesa mogu imati dalekosežne posledice za sve uključene strane.
U svetlu osuda, snažnih humanitarnih potreba i nesanica uzrokovanih nepristupačnom situacijom, Generalna skupština UN-a se smatra ključnim mestom gde se može doprineti smanjenju napetosti i započeti proces potrebne rehabilitacije i obnove u Gazi.
