Narodna skupština Republike Srpske je usvojila zakon o zaštiti ustavnog uređenja, koga je predložio predsednik entiteta Milorad Dodik. Osim toga, usvojen je i nacrt novog entitetskog ustava, koji dodatno jača nadležnosti entiteta u odnosu na državu BiH. Kako javlja Anadolija, zakon predviđa osnivanje specijalnog tužilaštva i specijalnog suda koji će se baviti “zaštitom ustavnog poretka RS”.
Na sednici je bilo prisutno 58 poslanika, od kojih je njih 50 glasalo za zakon, dok je osam bilo protiv. Razlog za donošenje ovog zakona prema rečima Dodika leži u delovanju Visokog predstavnika u BiH, koje objašnjava potrebu za jačanjem entitetskih institucija.
Zakon obuhvata krivična dela poput “napada na ustavno uređenje RS”, “ugrožavanja teritorijalne celine”, “oružane pobune”, sabotaže, špijunaže, a takođe i “službe u neprijateljskoj vojsci” te “pomaganja neprijatelju”. Na osnovu ovog zakona, Narodna skupština RS ima ovlašćenje da imenuje glavnog specijalnog tužioca i njegovog zamenika, na predlog ministra pravde.
U okviru zakona, klub poslanika SNSD-a podneo je amandman koji predviđa osnivanje “Službe za zaštitu ustavnog uređenja Republike Srpske”. Ova služba, sa sedištem u Banjoj Luci, imaće zaduženja vezana za prikupljanje podataka i sprečavanje delovanja koja podrivaju ustavno uređenje i bezbednost RS. Takođe, služba će istraživati i analizirati podatke od značaja za bezbednost RS i obaveštavati republičke organe i institucije o tim informacijama.
Opozicija, međutim, reaguje na ovaj zakon s velikim zabrinutostima. Opozicioni poslanik Nebojša Vukanović nazvao je zakon “uvodom u Staljinov gulag” i alatom za obračun s kritičarima vlasti, uporedivši ga s postupcima Kim Jong-una, Staljina i Pol Pota. Ova vrsta retorike ukazuje na duboke podele unutar političkog spektra u RS, kao i na strahove od moguće represije prema disidentima.
Na sve to, Ustavni sud BiH je nedavno donio privremenu meru kojom se suspenduje primena zakona koje je donela Narodna skupština RS, a koji zabranjuje rad državnih sigurnosnih i pravosudnih institucija na teritoriji entiteta. Ova odluka dolazi kao odgovor na sve veću tenziju između entiteta RS i državnih institucija Bosne i Hercegovine.
U isto vreme, Tužilaštvo BiH je izdalo nalog za privođenje Milorada Dodika, premijera Radovana Viškovića i Nenada Stevandića, koji su osumnjičeni za “napad na ustavni poredak”. Ova optužba se odnosi na usvajanje zakona koji zabranjuje rad državnih institucija u RS, a koji je Dodik potpisao u Službenom glasniku. Ovaj ambijent dodatno komplicira ionako napetu političku situaciju u zemlji.
Dodik je u februaru nepravomoćno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane vršenja dužnosti predsednika RS, zbog “nepoštivanja odluka visokog predstavnika u BiH”. Optužbe i sudski procesi se čine kao deo šireg sukoba između entiteta i državnih insticija, što izaziva zabrinutost kako među građanima, tako i unutar međunarodne zajednice.
Ovaj razvoj događaja može dodatno polarizovati situaciju unutar Bosne i Hercegovine, gde su političke tenzije već na visokom nivou. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje o budućnosti političkog uređenja u BiH i o tome kako će se institucije ponašati prema novim zakonima i ustavnim promenama koje se nameću u RS. U narednom periodu, pritisci i pregovori između različitih političkih aktera biće ključni za stabilnost regije.
