U umetničkom svetu Srbije, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih umetnika je akademik Todor Stevanović. Tokom svojih 88 godina, on je ostvario impresivan opus, prepun simbola i mističnih motiva, pri čemu posebno mesto zauzimaju ptice, posebno gavrani. Još za vreme studija, dobio je nadimak „ptica Todor“, što ukazuje na njegovu duboku povezanost s ovim motivom.
Stevanović, čije su slike prožete prisustvom ptica, objašnjava kako je ptica u njegovoj umetnosti simbol prirode i umetničke slobode. „Ptica zahvata sve likovne elemente, izazovna mi je zato što mogu da je slikam, i crtam, i apstraktno, i figurativno,“ izjavljuje. Njegovo recentno delo sadržava seriju „Gavran“, koja je izložena u galeriji „Marko K. Gregović“ u Crnoj Gori. Gavran ima posebno mesto u njegovoj poeziji, čak se pominje u njegovoj himni „Ja sam ti“.
Stevanović je rođen 9. marta 1937. godine u Zalužnju kod Leskovca, gde je završio studije slikarstva. Tokom svoje karijere, predstavljao je Jugoslaviju na Venecijanskom bijenalu 1999. godine, a njegova dela nalaze se u brojnim muzejima širom sveta, uključujući i Narodni muzej Srbije. Nominovan je i za KYOTO nagradu u 2010. godini.
Na izložbi u Crnoj Gori, veliki deo radova dolazi iz privatnih kolekcija, a prema rečima istoričarke umetnosti mr Lucije Đurašković, njegovi radovi kao „Eho“ i „Gavran“ predstavljaju misaone horizonte, a ne samo simboliku. Eho je prikazan kao povratni glas detinjstva, ljubavi i gubitka, dok gavran simbolizuje samoironiju i duboku introspekciju. Ove slike su više od vizuelnog prikaza; one su poziv na tišinu i refleksiju.
U svakom crtežu ovog ciklusa, suprotstavljaju se dve vrste tame: tamnina koja skriva i ona koja otkriva. Stevanović ne stvara samo prikaze, već poziva posmatrača da zapravo sluša. Njegova umetnost ne nameće odgovore, već ostavlja prostor za introspekciju. „Sve je to let“, kaže umetnik, objašnjavajući kako njegov rad odražava ideju slobode i način na koji pristupa umetnosti.
Kroz svoje najnovije radove, Stevanović istražuje granice između tišine i zvuka, pozivajući publiku da postane svedok unutrašnje liturgije. Ovaj proces ne zahteva tumačenje, već suštinsko svedočanstvo. U vremenu preplavljenom slikama, umetnik odabire prazninu, prepunjenu vapajem za smislom, podsećajući nas na moć tišine i šapata.
Stevanović planira novu knjigu pod nazivom „Ptica. Eho. Todor“, koja se oslanja na njegov povratak pticama kao motivu. Objašnjava kako umetnost ne zavisi isključivo od njega, već se oblikuje kroz njegovu duboku intimnost s motivom. „U mojoj umetnosti nema vremena i nema prostora“, zaključuje Stevanović, naglašavajući svoju posvećenost oslobađanju od predrasuda i značenja vezanih za umetnost.
Ukratko, akademik Todor Stevanović nije samo umetnik; on je i mislioc, čiji rad odražava duboke filozofske i emotivne slojeve. Njegova sposobnost da kroz jednostavne motive poput ptica izazove duboke misli i osećaje čini ga jednim od najznačajnijih umetnika našeg vremena.
